Havarija u vojnom postrojenju izazvala zabrinutost lokalnog stanovništva ali i privukla pažnju javnosti
Piše: Alexander Chaten
Veliko vojno postrojenje na Havajima – za koje se tvrdi da predstavlja „samo skladište nafte“ – koje nalazi se sakriveno u planinama koje nadgledaju Perl Harbur, glavnu američku vojnu luku u Pacifiku, nedavno je pogodila havarija koja predstavlja veliku pretnju po javno zdravlje.
Postojanje ovog vojnog postrojenja je decenijama bila tajna. Čak i pošto je u zvaničnim dokumentima obelodanjeno postojanje ovog kompleksa, javnost nije obraćala mnogo pažnje. Međutim, sve se promenilo kada su krajem prošle godine, usled havarije, iz postrojenja počeli da se izlivaju nafta i kerozin koji su otišli pravo u izvore pijaće vode, pojavivši se čak i u bunarima i na česmama u kućama u okolini kompleksa u kojima većinom živi vojno osoblje sa porodicama.
Sada američka vojna mornarica užurbano radi na sanaciji havarije koju su zvaničnici nazvali „krizom astronomskih proporcija“.
Lokalno stanovništvo, demokratski i republikanski političari, javne ličnosti su se svi ujedinili u pozivu da se pod hitno zatvori vojno postrojenje. Ovome se žestoko protivi američka vojna mornarica koja ističe da je ovo skladište „vitalno za američku nacionalnu bezbednost“.
Kako je izvestio Asošijeted Pres, više od 5.900 ljudi požalilo se na mučnine, povraćanje, glavobolje i osipe. Vojska je preselila oko 4.000 porodica (većinom vojnih) u druge delove Havaja a pijaća voda se doprema sa američkog kopna koje je 3.200 kilometara udaljeno od ostrva!
Iako je čitav slučaj dobio veliku pažnju na Havajima, veći američki mediji i javnost uglavnom samo u kratkim crtama izveštavaju o događaju, ako uopšte i pišu nešto. Ovo je izazvalo sumnje u pojedinim krugovima da se radi o mnogo ozbiljnijoj havariji u tajnom vojnom kompleksu koje nije samo „skladište nafte“, te da američka vojska i administracija pokušavaju da zataškaju celu priču. Neki su otišli toliko daleko da tvrde da bi ovo mogao da bude američki Černobilj.
Inače, na Havajima se nalazi glavni kripto-analitički centar američke Nacionalne bezbednosne službe (NSA), gde je radio i američki disident Edvard Snouden koji je 2013. javnosti obelodanio američki program špijuniranja svetskih političara, američke i šire javnosti.
