Piše: Luka Mičeta
Papa Francisko u razgovoru sa urednicima jezuitskih časopisa iz Evrope
Papa Francisko je 19. maja razgovarao sa desetoro urednika evropskih jezuitskih časopisa. Tri urednika su bili laici, dve su bile žene (urednice švajcarskog i britanskog časopisa), dok su ostali pripadnici Reda. Intervju je bio deo trodnevnog godišnjeg sastanka pape sa čelnicima jezuitskih časopisa kome je prisustvovao i general Družbe Isusove, otac Arturo Sosa iz Venecuele, prvi latinoamerikanac koji je postao general isusovačkog reda.
Intervju je juče, 14. juna 2022. godine, objavio fr. Antonio Spadaro u italijanskom jezuitskom časopisu La Civiltà Cattolica.
U jednom od svojih odgovora papa je kazao da „časopis za kulturu mora da radi na stvarnosti, koja je uvek superiornija od ideja“ a ukoliko je „realnost skandalozna“ onda „tim pre.“ Papa Francisko je poručio urednicima da s obzirom na to da je stvarnost superiornija od ideja da se zato moraju „baviti idejama i refleksijama koje proizilaze iz stvarnosti“, dodajući da se „o idejama raspravlja, a da se realnost sagledava.“ Papa je ukazao da je „razboritost harizma Družbe“ i po „mom mišljenju, to je prva harizma Družbe i to je ono na šta Družba mora da nastavi da se fokusira, uključujući i svoje kulturne časopise, koji moraju biti od pomoći i promovisati razboritost.“
„O idejama treba razgovarati. Diskusija je dobra stvar, ali za mene nije dovoljna. Ljudska stvarnost je ta koja treba da se uoči. Razboritost je ono što se zaista računa“, podvukao je poglavar rimokatoličke crkve.
Na pitanje o Ukrajini i kako jezuiti i njihovi časopisi mogu doprineti mirnoj budućnosti papa Francisko je, pored ostalog, odgovorio:
„Da bismo odgovorili na ovo pitanje, moramo da se udaljimo od uobičajenog obrasca ’Crvenkape’. Crvenkapa je dobra, a vuk je loš momak. Ovde nema metafizičkih dobrih i loših momaka, u apstraktnom smislu. Pojavljuje se nešto globalno, sa veoma isprepletanim elementima. Nekoliko meseci pre početka rata sreo sam šefa jedne države, veoma mudrog čoveka, koji vrlo malo govori. Nakon što smo razgovarali o stvarima o kojima je želeo da razgovara, rekao mi je da je veoma zabrinut zbog načina na koji se NATO kreće. Pitao sam ga zašto, a on je rekao: ’Laju na kapije Rusije. Oni ne razumeju da su Rusi imperijalisti i da neće dozvoliti nijednoj stranoj sili da im se približi.’ Zaključio je: ’Situacija bi mogla dovesti do rata’. Ovo je bilo njegovo mišljenje. Rat je počeo 24. februara. Taj šef države je mogao da pročita znake onoga što se dešavalo.
Ono što vidimo je brutalnost i žestina kojom ovaj rat vode trupe, uglavnom plaćenici, koje koriste Rusi. Rusi više vole da šalju čečenske i sirijske plaćenike. Ali opasnost je u tome što vidimo samo ovo, što je monstruozno, a ne vidimo celu dramu koja se odvija iza ovog rata, koji je možda nekako ili izazvan ili nije sprečen. I obratite pažnju na interesovanje za testiranje i prodaju oružja. To je veoma tužno, ali na kraju to je ono što je u pitanju.
Neko će mi možda u ovom trenutku reći: znači vi ste pro-Putin! Ma ne, nisam. Bilo bi pojednostavljeno i pogrešno reći tako nešto. Jednostavno sam protiv svođenja složenosti na razliku između dobrih i loših momaka bez razmišljanja o korenima i interesima, koji su veoma složeni. Dok vidimo žestinu, okrutnost ruskih trupa, ne smemo zaboraviti prave probleme ako želimo da se oni reše.
Istina je i da su Rusi mislili da će sve biti gotovo za nedelju dana. Ali su se pogrešili. Susreli su se sa hrabrim narodom, narodom koji se bori da preživi i koji ima istoriju borbe…
Za mene je danas proglašen Treći svetski rat. Ovo je nešto što bi trebalo da nas natera na razmišljanje. Šta se dešava sa čovečanstvom da smo imali tri svetska rata u jednom veku?… Pomisliti da su u jednom veku bila tri svetska rata, a iza njih je sva trgovina oružjem!“
Govoreći o izbeglicama iz Ukrajine papa je ukazao na jednu važnu stvar:
„Svi otvaraju svoja srca izbeglicama, ukrajinskim prognanima, koji su najčešće žene i deca. Muškarci su ostavljeni da se bore. Na opštoj audijenciji prošle nedelje, dve žene ukrajinskih vojnika koje su bile u čeličani Azovstal došle su da me zamole da se založim za njihovo spasenje. Svi smo veoma osetljivi na ove dramatične situacije. To su žene sa decom čiji se muževi tuku tamo. Mlade, lepe žene. Ali pitam se šta će biti kada prođe entuzijazam da se pomogne? Jer stvari se hlade, a ko će onda brinuti o ovim ženama? Moramo da gledamo dalje od konkretne akcije trenutka, i da vidimo kako ćemo ih podržati da ne padnu u trgovinu, da ne budu zloupotrebljeni, jer lešinari već kruže.“
Na samom kraju razgovora, šef države Vatikan, papa Francisko je rekao i nekoliko reči o susretu sa ruskim patrijarhom Kirilom.
„Imao sam četrdesetominutni razgovor sa patrijarhom Kirilom. U prvom delu mi je pročitao deklaraciju u kojoj je naveo razloge koji opravdavaju rat. Kada je završio, umešao sam se i rekao mu: ’Brate, mi nismo sveštenici države, mi smo pastiri naroda.’
Trebalo je da se sretnemo 14. juna u Jerusalimu, da razgovaramo o našim zajedničkim pitanjima. Zbog rata sno odlučili da sastanak odložimo za kasniji datum, kako naš dijalog ne bi bio pogrešno shvaćen.“
