Piše: Luka Mičeta
Preovlađivala su mišljenja da će i pored svega nedavna poseta predsednika Zelenskog papi Francisku da umanji nesporazume i ne uvek vešto prikrivene tenzije između Kijeva i Vatikana.
Međutim, usledio je, ubrzo, novi “nesporazum”.
Papa Francisko se u petak 25. avgusta 2023. godine video linkom obratio mladim Rusima katolicima okupljenim u Sankt Peterburgu koji su stigli iz 54 grada Rusije povodpm 10. Nacionalnog susreta mladih katolika Rusije koji se održavaju od 2000. godine – ove godine prvi put u Sankt Peterburgu.
Tema skupa – „Marija ustade i požuri“ (Sveto jevanđelje po Luki, 1:39) – bila je ista kao i za Svetski dan mladih u Lisabonu na kome mladi ruski katolici nisu učestvovali.
Mladi ruski katolici slušaju papino obraćanje
Papa je mladim Rusima katolicima, pored ostalog, poručio da je Crkva majka otvorenog srca, koja ume da dočeka i primi, posebno one kojima je potrebna veća briga. Koliko rana, koliko očaja se može izlečiti kada se neko oseća dobrodošlo. I zato “sanjam Crkvu u kojoj niko nije suvišan”, gde niko nije „višak“. Crkva nema „graničnu kontrolu“ koja bi odobravala ko može da uđe a ko ne. “Ne, svi, svi, svi. Ulaz je besplatan” rekao je papa Francisko, dodajući: “Ne zaboravite ovu reč: svi. Crkva je za sve: mlade i stare, zdrave i bolesne, pravedne i grešne. To je ono što je Isus mislio: svi, svi, svi.”
Papa je mlade katolike iz cele Rusije okupljene u bazilici Svete Katarine pozvao da budu “graditelji mostova među generacijama”, da prepoznaju “snove onih koji su im na tom putu prethodili”. Jer, “savez između generacija održava u životu istoriju i kulturu jednog naroda”. Papa je poželeo mladim Rusima katolicima da budu “zanatlije mira” i pozvao ih da poseju “seme pomirenja, sićušno seme koje ovog trenutka u ovoj ratnoj zimi neće proklijati na zaleđenom tlu, ali će u budućem proleću procvetati. Kao što sam rekao u Lisabonu: imajte hrabrosti da zamenite strahove snovima. Nemojte biti administratori straha, već preduzetnici snova. Dozvolite sebi luksuz da sanjate velike snove”, kazao je papa Francisko.
Papa im je takođe poručio da “budu znak nade, znak mira i radosti”, da mogu da promene istorijski trenutak u kome žive. “Uključite se u igru za budućnost, usidreni u korenima svojih baka i deda”, posavetovao ih je papa.
Međutim, sve ovo je ostalo u senci završnih reči koje je papa Francisko uputio mladim Rusima katolicima.
Kako je javio “Reuters” papa Francisko je pročitao svoj pripremljeni govor na španskom, ali je na kraju prešao na italijanski, i improvizujući završio govor rečima: „Nikad ne zaboravite svoje nasleđe. Vi ste naslednici velike Rusije: velike Rusije svetaca, vladara, velike Rusije Petra I, Katarine II, te imperije – velike, prosvećene, [zemlje] velike kulture i velikog čovečanstva. Nikada ne odustajte od svog nasleđa, vi ste naslednici velike majke Rusije, samo napred. I hvala. Hvala vam na vašem načinu postojanja, na vašem načinu na koji ste Rusi.”
Vatikan je u ponedeljak, 27. avgusta, izdao saopštenje u kojem se navodi da papa nikada ne zauzima politički stav i da njegove reči „treba čitati kao glas podignut u odbranu ljudskog života i vrednosti koje se s njim vezuju“. Pokušavajući da umanji bilo kakvu sugestiju da je papa Francisko veličao ruski imperijalizam, Vatikan je u saopštenju naglasio da su papine namere „jasne iz konteksta“ jer je nastojao da „ohrabri mlade ljude da očuvaju i promovišu ono što je pozitivno u velikoj ruskom kulturnom i duhovnom nasleđu, a svakako ne da bi uzvisio imperijalističku logiku”. Vatikan je pojasnio da je papa spomenuo ruske imperatore Katarinu i Petra isključivo da bi „naznačio određene istorijske referentne periode“, rekao je portparol Vatikana Mateo Bruni u saopštenju.
Tom Kington (nedavno pisao tekst o predsedniku Vučiću) u londonskom „Times“-u od 29. avgusta 2023. godine je izneo suprotno mišljenje: „Papina pohvala o istoriji Rusije iz XVII i XVIII veka, koja je uključivala aneksiju Krima od strane Katarine Velike 1783. godine, odražavala je retoriku Vladimira Putina, koji je pomenuo istorijski ekspanzionizam Rusije da bi opravdao svoju invaziju na Ukrajinu 2022. godine”.
Iz zvaničnih izveštaja Vatikana uklonjen je ovaj deo iz papinog govora ruskim mladim katolicima. Ostao je neprimećen u svim italijanskim medijima, napisao je 29. avgusta 2023. godine, Alesandro Trocino u „Corriere de la Serra“. Međutim, kaže Trocino, primetila ga je Nona Mihelidze, Gruzijka i istraživač u “Istituto Affari Internazionali”. „Te reči bole sve nas koji smo bili kolonizovani i trpeli ugnjetavanje imperije u ime Velike Majke Rusije”, navodi njene reči ovaj rimski dnevnik. Ali, ovaj deo papinog govora je s „ponosom postavljen na portalu Bogorodičine nadbiskupije u Moskvi“.
Kompletan tekst tog govora u celini nije objavljen jer je bio podvrgnut prethodnoj cenzuri od strane Vatikana, navodi i “Il Messaggero”. Reakciju vatikanske pres službe ovaj list komentariše kao slučaj “kada je zakrpa gora od rupe”. Jutros je Vatikan bio prinuđen da “dodatno ispravi šut” kako bi ispravio “gaf pape Franciska” veli “Il Messaggero”.
Među prvim reakcijama da se zaustavi požar bilo je saopštenje ukrajinskog nadbiskupa Grčke pravoslavne crkve Svjatoslava Ševčuka koji je, pored ostalog, kazao da je „sa velikim bolom i zabrinutošću” video govor pape Franciska tokom onlajn susreta sa ruskom katoličkom omladinom. “Pretpostavljamo da su reči Njegove Svetosti izgovorene spontano, bez pretenzije davanja istorijske ocene, a kamoli namere da se podrže imperijalističke ambicije Rusije. Uprkos tome, delimo veliki bol koji su izazvala njegova zapažanja kod biskupa, sveštenstva, monaštva i vernika ne samo naše Crkve, već i drugih hrišćanskih denominacija, kao i predstavnika drugih veroispovesti. Istovremeno, reči o ‘velikoj Rusiji Petra I, Katarine II, te imperije – velikoj i prosvećenoj, zemlji velike kulture i velikog čovečanstva’ odnose se na najgori primer ruskog imperijalizma i ekstremnog nacionalizma.
Bojimo se da te reči neki shvataju kao ohrabrenje upravo tom nacionalizmu i imperijalizmu, koji je pravi uzrok rata u Ukrajini. Rat koji svaki dan donosi smrt i uništenje našeg naroda ”.
Rimokatoličlki biskup Kijeva Vitalij Krivicki – je papine reči opisao kao „nerazborite“, priznavši da su ga povredile – stao je u odbranu poglavara rimske crkve podsetivši da je papa Francisko više puta podržao Ukrajinu. Predsedavajući Rimokatoličke biskupske konferencije Ukrajine, biskup Vitalij Skomarovski, naglasio je da Crkva i ukrajinsko društvo odbacuju svaki izraz podrške „ruskom svetu“ koji je izazvao toliko stradanja.
Reagujući na papin govor, Oleg Nikolenko, portparol ukrajinskog ministarstva spoljnih poslova, je kazao da „upravo takvom imperijalističkom propagandom — ‘duhovnim vezama’ i ‘potrebom’ da se spase ‘velika majka Rusija’ Kremlj opravdava ubistvo hiljade Ukrajinaca i uništavanje ukrajinskih gradova i sela“.
Nasuprot tome, Dmitrij Peskov, portparol Vladimira Putina, pozdravio je izjavu pape Franciska, pohvalivši njegovo „duboko“ razumevanje istorije Rusije i da je ovaj deo njegovog govora “veoma, veoma zadovoljavajući“.
Novinarka Franka Đansoldatija (Franca Giansoldati) je u dnevniku “Il Messaggero” 29. juna 2023. godine objavila dijalog koji se vodio novembra 2022. godine u Vatikanu između grko-katoličkog nadbiskupa Svjatoslava Ševčuka i pape Franciska.
Svjatoslav Ševčuk i papa Francisko
Priznajući da je papa Francisko uputio mnogo poziva na mir (preko dve stotine) nadbiskup Ševčuk je ovoj novinarki prepričao vrlo interesantan razgovor sa papom Franciskom nakon njegovog povratka iz Bahreina.
Papa Francisko se obraća video linkom
“U avionu su ga pitali za Ukrajinu”, kaže nadbiskup Ševčuk. “U odgovoru je govorio i o ruskom narodu, pitajući se kako se Rusi koji su visokokulturna nacija mogu tako ponašati? Citirao je Dostojevskog. Ja sam ga prvi sreo jutro posle tih izjava. Primio me je u privatnu audijenciju. Pitao sam direktno: ‘Da li znate, sveti oče, šta se danas priča o vama u Ukrajini?’ On je odgovorio: ‘Ne’. Rekao sam mu: ‘Ukrajinci kažu da niste dobro pročitali Dostojevskog’. Pitao je: ‘Zašto?’. ‘Vidiš’, – odgovorio sam mu, – ‘svi mi danas osećamo da su ideje o velikoj ruskoj kulturi mit. Zaista, mi u Ukrajini možemo svedočiti o sasvim drugoj realnosti. Nažalost, danas su Apostolska Stolica, Evropa i druge međunarodne institucije u opasnosti, u kakvoj su bili uoči Drugog svetskog rata, kada su filozofi, eksponenti kulture, čuvši reč ‘Nemački’, ‘Nemačka nacija’, zamišljali nemačke pesnike, filozofe, muzičare, veliku nemačku kulturu, koja je bila kamen temeljac evropske kulture. Umesto njih u Nemačkoj na vlasti su bili nacisti, odnosno kriminalci. A onda se ceo svet zapitao: kako se moglo desiti da je tako veliki i kulturni evropski narod bio u stanju da počini ono što je Aušvic simbolizovao, odnosno ratne zločine: istrebljenje miliona Jevreja? Danas vidimo istu stvar (poštovanje situacije u Rusiji i ponašanja Rusa u Ukrajini).”
Ševčuk je opis razgovora završio konstatacijom: „Dakle, svi mi u Ukrajini osećamo da danas papa ne razume u potpunosti bol Ukrajine, a da Ukrajina ne razume papu.”
Ovaj papin, uslovno govoreći – faux pa – posledičio je dvama veoma indikativnim objašnjenjima.
Jedno je dao rečeni nadbiskup Ševčuk a drugo, nemački jezuita Stefan Lipke, sekretar Katoličke ruske biskupske konferencije.
Stefan Lipke
Franka Đansoldatija je u svom tekstu naglasila da analiza monsinjora Ševčuka o određenoj sumnji među Ukrajincima prema papi Francisku ostaje u pozadini.
“Vatikan je veoma važna meta ruskog uticaja. To mora biti jasno”, rekao je Ševčuk i objasnio koji faktori formiraju ovaj uticaj: “Prvi, papa Francisko je Argentinac. To znači da je njegov pogled na svet – pogled sa juga… Veoma dobro razumem matrice pogleda na svet prisutne kod lidera koji dolaze iz Južne Amerike. Jedna od karakteristika argentinske kulture je duboko nepoverenje prema Severu [Zapadu], odnosno prema Sjedinjenim Američkim Državama i Evropi. Odakle dolazi toliko nepoverenja? Argentina je bila kolonija i morala je da se svojedobno oslobodi španskog kolonijalnog ugnjetavanja. Ova činjenica je ostavila tragove… Antiameričko raspoloženje u Argentini je prilično jako… Drugi je da Rimska kurija prolazi kroz period reformi, dakle nalazi se u tranzicionom periodu.”
Stefan Lipke je 30. avgusta 2023. godine u intervjuu datom Renardu Šlegelmilhu (Renardo Schlegelmilch) za sajt domradio.de podsetio da su papine reči došle spontano pred kraj video obraćanja.
“Ono što će od njih (papinih reči) ostati svakako je poziv da se sopstvena istorija ne poriče i ne ignoriše, kao što su to boljševici pokušavali da urade, već da se ona prepozna i samostalno promišlja”, kazao je Lipke i podsetio na reči iz pisma Varlama Šalamova (30 godina proveo u sovjetskom GULAG-u) Borisu Pasternaku, autoru „Doktora Živaga”: „U XIX veku nisi morao da se stidiš što si Rus jer je Lav Tolstoj postojao, a danas nije sramota biti ono što jesi jer Vi postojite“.
Lipke postavlja pitanje: “Zašto?” i istovremeno daje odgovor: “Jer i jedan i drugi, za ljubav čoveka, iskreno su prihvatili i istoriju i sadašnjost i pokušali da ih obe razumeju.”
Elemente „čovečanstva“ i „prosvećenosti“, koje je papa Francisko pomenuo mladim ruskim katolicima, odnosno „izlaska čoveka iz svoje samonametnute zavisnosti“ (Kant) u ruskoj književnosti, umetnosti, muzici itd. značilo je da treba da ih sačuvaju i ponovo otkriju, objasnio je Lipke papinu nameru.
