Bili smo na Petrovačkoj cesti, na samo jednom mestu u toj najtužnijoj koloni napravljenoj još od 1945. godine na tlu savremene Evrope, o čemu svi u celoj Evropi ćute. Koristiće sve izraze, pogrom, progon, egzodus, ali nikada neće reći da je to najveće etničko čišćenje na evropskom tlu od 1945. godine naovamo, rekao je sinoć predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Prijedoru, na obeležavanju 28. godišnjice strada Srba u „Oluji”. Poslednjih dana smo svedoci toliko licemerja, dvojakih standarda u ponašanju velikih sila prema nama Srbima, istakao je Vučić. Dodao je da se s toliko problema suočavamo, „da i mi koji moramo da brinemo o narodu, moramo da damo oduška i sopstvenim mislima i emocijama”. Kazao je da se mogu videti i mnogi stvarni i lažni srpski intelektualni krugovi u Beogradu, kao i krugovi Zagrebu i u mnogim drugim gradovima, koji će sve moguće izraze da upotrebe, ali da nikada neće reći da je to bio zločin etničkog čišćenja.
„Ovo su ljudi, ne klikeri i brojevi. Svi oni su ljudi i srca i dušu imaju, ali da analiziramo iz njihovog ugla i da kažemo ’ne, ne, nisu ljudi, brojevi su’. Pa kako to pre samo 30 godina je bilo 700.000 Srba u Hrvatskoj, a danas svega 112.000 po popisu koji oni reklamiraju? Pa šta se to desilo s tim ljudima? Kako nestadoše toliki ljudi? Zbog čega nestadoše?”, upitao je Vučić. Rekao je da je, kad je pre nekoliko godina doneta odluka da Srbija i Republika Srpska zajednički obeležavaju nesreće i stradanja, bilo razgovora i o Petrovačkoj cesti. „Decu su pobili, a sada sam išao da vidim kako izgleda to mesto, 28 godina razmišljam kako je to moguće, da greškom gađate decu i starce. I 28 godina kasnije vidite da greške nije bilo. Nemoguće je da ste na onakvom prostoru napravili grešku. Hteli ste da ubijete i decu i njihove deke i bake. Jasno vam je bilo da tu nema ni oružja ni oruđa”, rekao je Vučić.
Govoreći o krstu koji je bio rušen na Petrovačkoj cesti, Vučić je rekao da „nikada tu decu neće moći da nam otmu iz srca i duše”. „Ovo je priča o svim ubicama, svima onima koji misle da imaju pravo da se iživljavaju nad našim narodom”, rekao je Vučić. A o optužnici koja je u Beogradu podignuta protiv učesnika u ubistvu dece na Petrovačkoj cesti, predsednik je rekao da niko iz sveta nije rekao, ni iz jedne zemlje sa Zapada, da je srpsko tužilaštvo odradilo odličan posao i da dečja smrt ne sme da bude nekažnjena.
„Sada vidite kakvi smo mi Srbi, a šta rade svi ostali. Niko iz sveta nije rekao, sa Zapada nam nije rekao: ’odličan je posao uradilo tužilaštvo’, ne sme dečija smrt da bude nekažnjena. Ćutali su kao zaliveni. Protiv mene je krenula opšta hajka u hrvatskim i sarajevskim medijima, koja traje danima, nedeljama. Jeste li primetili da je neko u Srbiji reagovao? Ćute. Kada sam ih pitao da li će da puste da smrt srpske dece prođe nekažnjeno, njih je baš bilo briga, jer su to srpska deca. A srpska deca, ma kako to jezivo zvučalo, nisu baš deca, neka druga su deca, tuđa su deca, a naša su samo za nas deca. I zato od njih ne očekujte suzu. Naše suze nikada roditelja neće imati sem nas samih. Zato je važno da se mi držimo zajedno i da se ne damo”, rekao je Vučić. Predsednik Srbije je kazao da danima sluša kako Prijedorčani treba da se stide zato što su Prijedorčani.
„Prijedor je bio prva najtužnija stanica od kolone koja je bežala, negde na putu ka slobodi, ka čekanju nekog novog života, znajući da tamo gde su decu ubijali nema života, spasa i opstanka. Evo mene ovde sa vama. Rođen samu Beogradu, došao sam ovde kod vas u Prijedor da vam kažem da sam ponosan što sam ovde sa vama, jer znam da ovde žive čestiti ljudi, koji su očuvali svoju slobodu, a ne neki zlikovci”, rekao je predsednik Srbije. Vučić je rekao da je danas Republici Srpskoj teško zbog sankcija koje joj je uvela jedna svetska sila, podvukavši da je ovde jer je gledao kada je Srbija zatvarala granice na Drini i nije davala da skrenu sa auto-puta. Naglasio je da nikada više naša zemlja neće da zatvara puteve za svoj narod i da će uvek biti uz narod Republike Srpske. Istakao je da Srbija neće uvoditi sankcije Republici Srpskoj.
„Ma kakva muka da pogodi naš narod, posao Srbije, naš zadatak, obaveza i sveta dužnost jeste da budemo uz narod RS kada je teško, kada svetska sila RS uvodi sankcije, da kažemo da ćemo pomoći srpskom narodu na svaki način”, rekao je Vučić. Najavio je da će Srbija to i činiti i ulagati u Republiku Srpsku. Predsednik Vučić je poručio da srpski narod mora da čuva ono što je njegova najveća vrednost, a to je ljubav prema slobodi. „Danas kada znamo šta je Jasenovac, kada se ponosimo svojim imenom i prezimenom, kada nam deca ponovo znaju šta je Jasenovac i šta je ’Oluja’, hoću da vam kažem da ne shvatate koliko vas volimo, koliko nam značite i koliko bez vas ne možemo. I za kraj, za naše Krajišnike, neki kažu ’izgubili ste teritoriju’, ali smo dobili vredne i poštene ljude, koji nam danas donose medalje sa takmičenja, koji su najuspešniji sportisti, najmarljiviji radnici, ljude koji podižu Srbiju i RS, koji nikada neće zaboraviti, ali koji će gledati u budućnost, koji znaju šta znači sloboda”, rekao je Vučić.
Ono što nikako ne smemo da izgubimo iz vida, istakao je on, to je da čuvamo ono što je naša najviša vrednost, ono po čemu nam se dive i oni koji govore sve najgore o nama svakoga dana – a to je naša ljubav prema slobodi. „Od slobode nema važnije reči, nema važnijeg pojma i ničega važnijeg na svetu od slobode. Čuvaćemo slobodu našeg naroda, čuvaćemo slobodu i Srbije, a uveren sam da ćete sačuvati slobodu Srpske i uvek ćete imati podršku svoje Srbije”, poručio je Vučić. Naglasio je da Srbija nije „tamo daleko” i „Srbija nije tamo negde”. „Srbija je u svim vašim srcima, baš kao što je Republika Srpska u našim srcima i baš kao što su svi Krajišnici u srcima svih nas i u Srbiji i u Srpskoj. Neka živi Prijedor, neka žive Republika Srpska i Srbija, i hvala vam na ovom veličanstvenom dočeku”, poručio je Vučić. Dodao je da ćemo da gradimo našu zemlju, „siguran sam da ćete i vi ovde da gradite Republiku Srpsku”.
Skupu na glavnom gradskom Trgu majora Karlice prisustvovali su, pored predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika RS Milorada Dodika, i predsednici parlamenata Vladimir Orlić i Nenad Stevandić, premijeri Ana Brnabić i Radovan Višković, srpski član Predsedništva BiH Željka Cvijanović, ministri i drugi zvaničnici Srbije i RS. To je u Republici Srpskoj bilo prvo obeležavanje Dana sećanja koji Srbija i Republika Srpska organizuju. Patrijarh Porfirije služio je parastos stradalima, intonirane su himne Srbije i Republike Srpske, a minutom ćutanja odata je pošta stradalima u pogromima na srpski narod.
Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik poručio je da je „ono što oni nazivaju ’Olujom’ bio je zločinački poduhvat SAD sa hrvatskom vojskom, planiran da bi se etnički očistio taj prostor”. „Hrvati su angažovali preko 200.000 vojnika doniranom od strane SAD. Odlaskom naših ljudi komandovao je američki ambasador u Zagrebu, gospodin Galbrajt, koji je sve učinio da to bude uspešna akcija, kako su oni to nazvali”, rekao je Dodik. Kazao je da može Amerika da bude velika koliko hoće, ali da je unižena i mala. „Prema jednom malom narodu pokušava da održi negativni odnos”, istakao je Dodik. Na svako nedužno dete, ženu, starca, angažovan je po jedan naoružani vojnik, podsetio je predsednik RS Dodik, i istakao je da je Prijedor grad kolona i stradalnik.
Istakao je da je „Oluja” bila zločinački poduhvat koji je planiran i nije bila refleks. „Učili su nas mnogo puta i odgajali nas da o našim stradanjima i patnji ćutimo. Gotovo da je bio uobičajen refleks srpskog naroda da ne govori o svojim stradanjima. Tek pre devet godina, zahvaljujući jednom upornom Srbinu, predsedniku Aleksandru Vučiću, deveti put smo ovde da obeležimo stradanja i da kažemo da nećemo zaboraviti”, rekao je Dodik. Kazao je da za mesto obeležavanja godišnjice govore – „a što u Prijedoru”. „Nisam došao ovde da omalovažavam, ali samo pre mesec dana niko nije ništa rekao kada su Bošnjaci obeležavali svoje stradanje, ko ste vi da govorite šta sme, a šta ne sme”, rekao je Dodik. Poručio je da nikada neće oprostiti iako nas naša vera uči tome, „nikom neću dozvoliti da nas omalovažava, Republiku Srpsku”. Rekao je da juče doneta odluka da se borcima Vojske Republike Srpske Krajine izjednači status sa borcima Republike Srpske.
Patrijarh Porfirije rekao je posle parastosa da samo se „sabrali ovde da se pomolimo za našu braću i sestre iz Dalmacije, Like, Banije, Korduna kojima je u leto 1995. Prijedor bio prva stanica spasa” tokom nasilnog egzodusa našega naroda. Neki su, rekao je, zastali i ostali ovde, neki su nastavili dalje. Ipak, za 1.893 nije bilo nade za lepše i bolje dane. Rekao je da smo „sabrani u molitvenom sećanju na prognane, stradale i njihove grobove neopevane”. „Zbog toga vas, braćo i sestre, pre svega i jedino pozdravljam imenom gospoda Isusa Hrista, prvog izgnanika i onoga koji je svojim vaskrsenjem dao smisao svakom stradanju”, rekao je patrijarh. „Mir je najviša vrednost. Uslov bez kog nemamo ljudskog dostojanstva. Apelujem na sve i pozivam verske lidere da se čuva i izgrađuje mir među narodima”, naglasio je patrijarh i dodao:
„Sabrali smo se ne samo zato što imamo pravo na svoju bol i sećanje, već i da se molimo za spasenje stradalih duša. To ne znači da se ne sećamo drugih, poštujemo i bošnjačke i hrvatske žrtve”. Naglasio je da dobro znamo da je preduslov svakog mira, mir sa Bogom, nema mira bez molitve Bogu. „Stoga apelujem na sve, pre svega pozivam verske lidere da učinimo sve da se gradi mir među narodima, da učinimo sve da se elitizam u bolu demontira, jer samo istovremeno vidanje svog bola i prepoznavanje tuđeg može biti garant budućnosti. Budimo elitni u dobru, vrlini, milosrđu i izmirenju i međusobnom poštovanju, jednom rečju – budimo ljudi, kako je govorio patrijarh Pavle ’Budimo ljudi’”, rekao je poglavar SPC.
Kolona kao beskonačna agonija
Okupljenima se obratila Jovana Đaković, koja je imala osam godina kada se 4. avgusta našla u izbegličkoj koloni. „Iz Knina sam otrgnuta olujnim vetrom 4. avgusta”, rekla je ona i dodala da je sa najbližima ušla u malog fiću, ali da nije znala gde je njen otac. „Na krovu fiće plava putna torba i sve vrednosti u njoj. Mama nam je govorila da je sve u redu. Lica ostalih ljudi, ugašeni pogledi, tvrđava u plamenu, otkrivali su da nije u redu”, rekla je Damjanović Đaković. „Kolona je zapamćena kao beskonačna agonija i mesto tišine. Čuo se poneki lelek, jecaj i zvuk kamiona”, rekla je ona. Poručila je da nakon onoga što se desilo Srbima tada, Srbiju i Republiku Srpsku treba čuvati još jače.
Foto: Tanjug
Izvor: Politika.rs
