Piše: Vladan Dinić
EKSKLUZIVNO: General Nebojša Pavković, posle odbijana Haškog tribunala i zahteva za prevremeno oslobađanje
U Hagu nema smrtne kazne, ali ima kazne do smrti!
Karmel Ađijus, predsedavajući Mehanizma za krivične sudove odbio je (u sredu) zahtev srpskog generala Nebojše Pavkovića (76), legendarnog komandanta Treće armije i potom Načelnika GŠ da ga pusti na prevremenu uslovnu slobodu.
General Nebojša Pavković je to pravo (odslužene dve trećine!) stekao još 2019. godine. On je osuđen na 22 godine zatvora, koji izdržava u Finskoj i iza rešetaka je punih 17 godina.
Jutros sam se čuo sa svojim dugogodišnjim drugarom i prijateljem, general pukovnikom Nebojšom Pavkovićem:
– Dinjo, razočaran jesam, iznenađen – nisam…
Sudija Karmel Ađijus je zaključio, i saopštenju objavljenom na zvaničnom portalu Tribunala (pre nego što je su Pavković, ili njegov advokatski tim uopšte obavešteni?!) istakao da se general Nebojša Pavković nije dovoljno rehabilitovao i u sredu, (18. maja 2022, predveče) odbio je njegov zahtev za puštanje iz zatvora.
General Pavković je dve trećine kazne izdržao 28. avgusta, a finske zatvorske vlasti njegovo ponašanje u zatvoru nazvale su – „besprekornim“. (Pavković je, između ostalog, o tome sam često pisao, u zatvoru organizovao nekoliko izložbi svojih slika urađenih u zatvoru, koje i danas krase prostorije zatvora u Kalmakoski, zatvora u Finskoj!)
Sudija Karmel Ađijus (koji se, inače “istakao i prebacivanjem Radovana Karadžića u kazamat u Engleskoj) nije prihvatio ni argument rđavog generalovog lošeg opšteg zdravstvenog stanja, nakon pregleda koji su organizovale finske zatvorske vlasti.
Karmel Ađijus smatra da to (zdravlje?!), kao ni životna dob – 76 godina – nije prepreka za nastavak Pavkovićevog pritvora, ali i da ne postoje humanitarni razlozi za prevremeno puštanje.
Sudija Karmel Ađijus
Ađijus se, navodno, konsultovao sa još dvojicom sudija koji su primetili da se Pavkovićeve izjave medijima poslednjih godina negativno odražavaju na pokazivanje njegove potrebne rehabilitacije.
Ukazuju da je Nebojša Pavković tvrdio da je nevin, veličao delovanje Treća armije Vojske Jugoslavije na KiM i kako kažu, nije pokazivao znake napuštanja tog „lažnog narativa“. Iako ima neke povoljne okolnosti, smatraju da mu zahtev treba odbiti?!
Kao dokaz za to, Ađijus je naveo da je Pavković, u više intervjua srpskim medijima i u dve knjige koje je napisao u zatvoru u Finskoj, plasirao „lažni“ i presudi suprotan narativ o zločinima na Kosovu, osporavajući sopstvenu odgovornost, „slaveći počinioce“ i pogrdno nazivajući Albance.
Sudija Ađijus je ocenio i da bi general Pavković na slobodi mogao da ugrozi svedoke i da postoji rizik da bi ponovo počinio krivično delo?!
Ađijus navodi da je otežavajuća okolnost i težina zločina za koje je Pavković optužen, kao i da nije pokazao da je u zatvoru u dovoljnoj meri prihvatio svoju odgovornost i rehabilitovao se.
Pavković se dobrovoljno predao Haškom tribunalu 2005. godine. Haški tribunal pravosnažno ga je 2013. osudio na 22 godina zatvora zbog progona albanskog stanovništva s Kosova, tokom NATO bombardovanja, 1999, kada je on bio komandant Treće armije Vojske Jugoslavije.
Tribunal ga je proglasio krivim po svih pet tačaka optužnice – za prisilno premeštanje, deportacije, ubistva i progon albanskog stanovništva sa Kosova. Ta dela kvalifikovana su kao zločini protiv čovečnosti i kršenje zakona i običaja rata.
Zajedno s Pavkovićem, tada su na dugogodišnje kazne zbog istih zločina bili osuđeni još policijski general Sreten Lukić, političar Nikola Šainović i generali VJ Vladimir Lazarević i Dragoljub Ojdanić. Svi su bili prevremeno oslobođeni posle izdržane dve trećine kazne.
o Evropska komisija bi da uređuje srpske medije: SMETAJU IM INTERVJUI I KNJIGE NAŠIH GENERALA
I pored činjenica da većina Srba, generala, oficira i političara pred Tribunalom za krivične sankcije u bivšoj Jugoslaviji osuđena za ratne i zločine protiv čovečnosti – na 12 vekova robije (a ostale osobađaju kapom i šakom iliizriču male kazne), na adresu Srbije iz Brisela ne prestaju da stižu optužbe o nedovoljnoj saradnji sa ovim sudom?!
U poslednjem (redovnom) internom dokumentu Evropske komisije o vladavini prava, poglavljima 23 i 24, Beogradu se, između ostalog, zamera:
– Srbija nastavlja da konstantno i javno preispituje presude Međunarodnog suda za ratne zločine. Određeni političari, uključujući i one iz ministarstava, i partije nastavili su da pružaju podršku i obezbeđuju javni prostor osuđenim ratnim zločincima.
Suzana Grubješić, iz Centra za spoljnu politiku, kaže za medije:
– Sada se radi o polugodišnjem izveštaju o vladavini prava na osnovu kojeg će, uz usklađivanje spoljne politike Srbije sa EU, u junu biti odlučivano hoće li nam otvoriti novi klaster. U izveštajima se o temi ratnih zločina govori o tome da se, na primer, na televizijama pojavljuju ljudi koji su bili osuđeni )Šešelj, Lazarević, Šajnović…), što je za Evropsku komisiju sporno. Kod nas se to, ipak, tumači da su u pitanju ljudi koji su osuđeni i odslužili kazne, pa su sada slobodni građani.
Advokati, Toa Fila, Momčilo Bulatović, Stevan Protić, Zoran Živanović, sa dugim stažom iz sudnice u Sheveningenu kažu da – “nikome od osuđenih u Hagu nije izrečena mera zabrane javnih nastupa. Njima su izrečene kazne zatvora ili novčana, ali ne i zabrana javnog nastupanja ili bavljenja nekim zanimanjem. Pravno gledano, ne postoji nijedna smetnja da se oni pojavljuju i govore u medijima. Znači, kaznu su odslužili i mogu da nastave sa normalnim životom.
- Inače, u Sheveningenu se trenutno još samo čeka pravosnažna presuda protiv bezbednjaka Jovice Stanišića i Franka Simatovića, dok su svi drugi procesi završeni.
- Mehanizam za krivične sankcije, kao naslednik Tribunala, često ukazuje da Srbija ne želi da izruči radikale Vjericu Radetu i Petra Jojića, koje Hag traži zbog nepoštovanja suda.
- Takođe, neće da se saglase sa zahtevom naše države da im se sudi u Srbiji i pored toga što Zakon o saradnji sa Hagom predviđa da smo dužni da isporučujemo samo optužene za ratne zločine, a ne za druga dela.
- Foto: Vidovdan.org)
