Piše: Tomo Lovreković
Ima ružne usne. Previše drami. Povremeno je verbalno agreisvan. Menja i koriguje stavove. Napravio je kult ličnosti. Ovo je deo zamerki kritičara Aleksandra Vučića na njegov lik, delo i pre svega rad, a oni umeju da kažu i nerad.
Кoliko su održive, nećemo na ovom mestu ulaziti u diskusiju i analizu, ali ćemo umesto toga ponuditi pet jakih razloga zašto bi i oni koji su protiv „opakog diktatora“, morali glasati za njega.
1) Nema represije – Veliki demokrata Tadić uspeo je, recimo, da posredno ubije Ranka Panića. Uspeo je da iza sebe ostavi stotine prebijenih, premlaćenih i zlostavljanih patriota. Zabranjivanje novine, organizacije, hapšenja zbog drugačijeg mišljenja.
U eri Aleksandra Vučića, batine nisu dobili ni oni koji su razbijali predsedništvo, sa motornim testerama provaljivali u RTS ili palili Gradsku kuću u Novom Sadu. Opasan neki diktator, zar ne?
2) Nema zabranjenih – Zbirno i procentualno gledano, opozicija je medijski zastupljenija od vlasti i to se nikada u Srbiji nije desilo. Na najvećem kablovskom operateru, pra dva kanala su izrazito okrenuta protiv vlasti i – niko ih ne dira. Desetine portala svaki dan iznose niz bljuvotina i ličnih uvreda na račun samog predsednika – i niko ih ne dira.
3) Zadovoljni i eurofanatici i veliki-mali Rusi – Za svega par meseci, taj veliki protivnik evropskih vrednosti, postigao je više na putu ka Briselu, nego zakleti ljubitelji EU tokom dvanaest godina vlasti. Za vreme svog mandata, taj veliki izdajnik, jedini u Evropi nije uveo sankcije Rusiji. Čudno, zar ne?
4) Novčanik – Кažu, davi sa nebitnom statistikom. Da je preskočimo onda. Da budemo pragmatični, makar mi koji ne živimo u krugu dvojke. Nekada je građevinac, posle završenog dana, imao za frtalj čvaraka, unuče rakije i pola hleba. Danas je u situaciji da zakiti pevačicu, odnese nešto ženi i deci i popije gajbu piva sa komšijama. Ne sipa se ni patriotizam ni zastava sa zvezdicama ni slike sa Crvenog trga u rezervoar. Živi se bolje. Osetno.
5) Nije samo slogan – Mir, stabilnost. Imamo i jedno i drugo. Jedini u Evropi. Jedino znamo da nećemo ratovati. Jedini znamo da se nećemo smrzavati. Sa onima sa kojima smo se gledali preko nišana, gradićemo Otvoreni Balkan, projekat prosperitetniji od same EU. Od jednog šoviniste – sasvim dovoljno, složićete se.
