Četvorominutni audio-vizuelni segment pod nazivom „Plan A”, izazvao je novo interesovanje od početka ruske „specijalne operacije“ u Ukrajini.
Iako je nejasno, da li će ruski predsednik otići tako daleko da upotrebi nuklearno oružje, eskalacija sukoba u Ukrajini izazvala je talas diskusija o mogućem izbijanju nuklearnog rata.
„Koliko se može proceniti, ovo je najozbiljnija kriza sa potencijalnom nuklearnom dimenzijom koja uključuje Rusiju i NATO od kraja Hladnog rata, čak i ako se rizik od nuklearnog rata i dalje smatra „malim“, rekao je jedan od kreatora „Plana A“, Aleks Glejzer.
Čak i pre nego što je počela ukrajinska kriza, Rusija i Sjedinjene Države su napustile dugogodišnje sporazume o kontroli nuklearnog naoružanja, počele da razvijaju nove vrste strateškog naoružanja, i proširile niz okolnosti pod kojima se ovo oružje moglo koristiti.
Simulacija „Plana A“ dostupna je na YouTube-u. Njegova svrha je da istakne „potencijalno katastrofalne” posledice nuklearnog rata između Rusije i NATO.
Nakon početnog naleta interesovanja za video, gledanost snimka nije porasla sve do kraja februara 2022, kada je ruski predsednik nagovestio moguću upotrebu nuklearnog oružja. Od tada je simulator dobio više od milion pregleda.
Simulacija počinje u kontekstu konvencionalnog sukoba – Rusija će ispaliti hitac upozorenja iz vojne baze u blizini Kalinjingrada, u pokušaju da zaustavi napredovanje američkih snaga.
Tada će NATO uzvratiti taktičkim nuklearnim oružjem iz vazduha. Nuklearna razmena u Evropi brzo će dobiti zamah, nakon što Rusija ispali 300 bojevih glava iz aviona i projektila kratkog dometa, kako bi pogodila baze NATO-a i neprijateljske snage koje napreduju. Pošto će značajan deo Evrope biti uništen, onda će NATO lansirati oko 600 kopnenih i podvodnih projektila na nuklearne snage Rusije.
Dok oni lete ka ciljevima, ruska strana će slati svoje bojeve glave ka SAD, sa lansera, vozila i podmornica. U završnoj fazi sukoba, Rusija i NATO će napasti međusobno, 30 najnaseljenijih gradova i ekonomskih centara, koristeći po 5-10 nuklearnih bojevih glava, u zavisnosti od broja stanovnika. Nakon toga, sposobnost strana da vode globalni sukob biće svedena na nulu.
Prema Glejzeru, globalni termonuklearni rat ovih razmera svakako se može smatrati „najgorim scenarijem“.
Pod pretpostavkom da nuklearna razmena ostane „ograničena“, i da druga strana odstupi ili uzvrati samo konvencionalnim oružjem, postojaće ogroman pritisak na donosioce odluka da „uzvrate“ i liše protivnika prednosti. Efekti nuklearnog rata na život na Zemlji bili bi „nezamislivi“.
„Pored neposredne štete i ekonomskog i društvenog kolapsa, doći će do nuklearne zime koja će pogoršati katastrofu“, rekao Glejzer, pozivajući se na jednu studiju koja je pokazala da će više od 5 milijardi ljudi na kraju umreti od posledica nuklearnog sukoba između Sjedinjenih Država i Rusije.
„Ne bih želeo da spekulišem koliko dugo će čovečanstvu biti potrebno da se oporavi“, zaključio je Glejzer.
Webtribune.rs