Kako pokušaji SAD da izvrše bankrot u Rusiji mogu ugroziti američku valutu
Кremlj ne vidi osnove za pravi defolt u Rusiji. Moskva danas ima dovoljno novca da servisira svoj spoljni dug, rekao je Dmitrij Peskov, sekretar za štampu predsednika. Ipak, prema njegovim rečima, Zapad pokušava da veštački organizuje defaltnu situaciju blokiranjem dela ruskih rezervi. U takvim okolnostima, Ministarstvo finansija je već počelo da isplaćuje javni dug u rubljama. Štaviše, da bi ispunila svoje obaveze, Vlada može da iskoristi sve veći prihod od izvoza sirovina, smatraju stručnjaci. Pri tome, ekonomisti ne isključuju da će kao rezultat akcija Vašingtona mnoge zemlje razmišljati o uputnosti da svoj novac drže u dolarima.
Zapad pokušava da organizuje veštački defol u Rusiji blokiranjem dela rezervi Centralne banke. Ipak, Moskva ima sve potrebne resurse da servisira svoje dugove. Ovo je u sredu, 6. aprila, saopštio pres-sekretar predsednika Dmitrij Peskov.
„Teoretski, naravno, može se organizovati neka vrsta neizvršene situacije. Ali ovo je čisto veštačka podrazumevana situacija. Odnosno, nema osnova za stvarni defolt“, naglasio je portparol Кremlja.
Od kraja februara 2022. SAD, Evropska unija i niz drugih država nastavili su da uvode sve nove ekonomske sankcije Rusiji. Ovako Zapad reaguje na izvođenje vojne specijalne operacije u Ukrajini.
Prema procenama globalne baze podataka za praćenje sankcija Castellum.AI, više od 5.300 ograničenja uvedeno je protiv Rusije u proteklih šest nedelja. Ograničenja su posebno uticala na bankarsku industriju, energetski sektor i trgovinu. Istovremeno, mnoge međunarodne kompanije su najavile povlačenje iz Ruske Federacije.
Istovremeno, zapadne zemlje blokirale su skoro polovinu ruskih zlatnih i deviznih rezervi (GFR) u ukupnom iznosu od 300 milijardi dolara.U tom kontekstu, glavne rejting agencije i Međunarodni monetarni fond upozoravali su na rizik od neplaćanja u zemlji.
Podsetimo se da neizvršenje znači odbijanje zajmoprimca da ispuni svoje novčane obaveze. Rusija se suočila sa takvom situacijom 1998. godine. Tada je, u pozadini niza ekonomskih problema i potpunog iscrpljivanja rezervi Centralne banke, država obustavila izvršavanje svojih dužničkih obaveza na 90 dana.
Prema podacima Centralne banke, u vreme kada su sankcije počele da se uvode u februaru, ruske zlatne i devizne rezerve premašile su 643 milijarde dolara, od kojih su neke bile stavljene na inostrane račune. Ukupan iznos gotovinskih rezervi omogućava da se u potpunosti pokrije spoljni dug zemlje (480 milijardi dolara od 1. januara 2022. godine). Istovremeno, delimično blokiranje zlatnih rezervi zemlje stvara tehničke poteškoće za otplatu duga.
U martu je Vašington ipak odlučio da odmrzne deo rezervi za otplatu duga, ali su sada SAD otkazale i ovo opuštanje. Кako je prethodnog dana objasnila sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki, američka administracija svojim postupcima želi da stavi Rusiju pred izbor.
„Rusija nema neograničene resurse – posebno sada, s obzirom na razorne sankcije koje smo uveli – i moraće da biraju između iscrpljivanja svojih preostalih vrednih rezervi dolara, trošenja novih prihoda ili neplaćanja“, rekla je Psaki.
Međutim, odbijanje SAD da odmrznu zamrznute rezerve Rusije može se smatrati nepoštovanjem obaveza samih država. Igor Šuvalov, predsednik državne korporacije VEB.RF, podelio je ovo mišljenje u intervjuu za RT.
„Imamo dovoljno novca . Stav Ministarstva finansija je sasvim jasan: ako želite da dobijete otplatu kamata ili otkup obveznica, dobijate dozvolu da odmrznete deo imovine koja pripada Ruskoj Federaciji. Ovo pozicioniranje će trajati neko vreme. Međutim, moram da kažem da nemamo problema sa otplatom spoljnog duga“, rekao je Šuvalov sredinom marta.
Alternativni putevi
Istovremeno, Moskva ima plan akcije u slučaju da SAD pokušaju da organizuju veštački defol u Rusiji. Ovo je ranije izjavio ministar finansija Anton Siluanov.
„Pripremili smo rezervnu opciju, koja podrazumeva plaćanje naših obaveza u rubljama. Ova mogućnost postoji i za evroobveznice izdate posle 2018. godine, a u okviru procedure odobrene u Rusiji za interakciju sa neprijateljskim zemljama“, objasnio je Siluanov u razgovoru za RT.
Ministarstvo finansija je 6. aprila saopštilo da ne može da otplati evroobveznice u dolarima zbog odbijanja strane korespondentske banke da izvrši nalog za plaćanje u iznosu od 649,2 miliona dolara. Кao rezultat toga, Ministarstvo finansija je izvršilo prvu plaćanje u ruskoj valuti po zvaničnom kursu Centralne banke.
Sjedinjene Američke Države možda neće prihvatiti plaćanje ruskog duga u rubljama, smatra Olga Belenkaja, šef odeljenja za makroekonomske analize FG Finam. Prema njenim rečima, sada američke banke imaju ograničene mogućnosti za obavljanje relevantnih operacija.
„Istovremeno, sa tačke gledišta međunarodnog prava, najverovatnije će takva situacija biti priznata kao suvereni unakrsni defalt. To, pak, može dovesti do konfiskacije dela blokiranih rezervi“, sugeriše sagovornik RT.
Međutim, Moskva danas prima prilično visok obim deviznih prihoda od prodaje sirovina i, ako je potrebno, može da iskoristi taj novac za otplatu spoljnog duga. Ovo mišljenje u razgovoru za RT izneo je Aleksandar Abramov, šef laboratorije Instituta za primenjena ekonomska istraživanja RANEPA.
Prema mišljenju stručnjaka, čak i u slučaju neispunjavanja obaveza ne treba očekivati ponavljanje događaja iz 1998. godine u Rusiji. Кako je objasnio Abramov, nivo spoljnog zaduživanja Moskve je sada relativno nizak, tako da neće biti ozbiljnih posledica po privredu i Ruse.
„Jedini problem je što će Rusiji biti teško da se vrati na inostrana tržišta zaduživanja, ali ovo je veća finansijska poteškoća. Napominjem da je 1998. godine situacija bila drugačija. Tada je Rusija zatajila unutrašnje dugove, a ne spoljne. To je bilo zbog ogromnog budžetskog deficita i činjenice da vlasti više nisu mogle da finansiraju socijalnu potrošnju niskim porezima. To jest, vlada nije imala drugog izbora osim da snažno devalvira rublju. Sada je devizna zarada dovoljna da se takva situacija spreči“, objasnio je Abramov.
Кršenje poverenja
Pokušaji SAD da organizuju defolt u Rusiji svedoče o histeriji američkog trezora. Ovu tačku gledišta izneo je predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin. Prema njegovom mišljenju, ovakvu reakciju Sjedinjenih Država izazvala je odluka Moskve da odustane od dolara prilikom plaćanja energenata i pređe na rublje.
„Plan Vašingtona je propao. „Paklene“ sankcije nisu uspele. Očekivali su da će urušiti ekonomiju, paralizovati bankarski sistem Rusije. Nije uspelo“, napisao je Volodin na svom Telegram kanalu.
Кako je naglasio predsednik Državne dume, situacija koju je stvorio Vašington pogađa same države i stanovništvo zemlje. Istovremeno, antiruske sankcije samo podrivaju poverenje međunarodne zajednice u dolar, siguran je Volodin.
„Svako ko danas drži novac u dolarima više ne može biti siguran da mu SAD neće ukrasti novac. Ovo je početak kraja dolarskog monopola u svetu“, smatra parlamentarac.
Zanimljivo je da je na kraju 2021. godine učešće dolara u svetskim rezervama smanjeno na 58,81%. Vrednost je bila najniža od 1995. godine, o čemu svedoče podaci Međunarodnog monetarnog fonda. Štaviše, prema rečima Aleksandra Abramova, dugoročno, indikator će nastaviti da opada.
„Događaji koji se sada dešavaju doneće velike promene globalizaciji. Uticaj dolara na svetska tržišta će oslabiti. Mnoge države mogu da smanje udeo američke valute u svojim zlatnim rezervama, kao i da smanje ulaganja u američki javni dug. Istovremeno, jedan broj zemalja će početi da smanjuje udeo obračuna u dolarima u međunarodnoj trgovini. Svi ovi procesi će biti postepeni i razvučeni godinama, ali trend ka dedolarizaciji se jasno pojavio“, zaključio je Abramov.
RT/Rusia today
Foto: Getiimages.ru
