Piše: Vladan Dinić
Objavljena sabrana dela Miloprada Ekmečića i izabrana dela Vasilija Krestića
Uskoro će srpska istoriografija, pored upravo objavljenih dela Ekmečića i Krestića u izdanju “Pravoslavene reči”, biti počastvovana objavljivanjem i sabranih dela akademika Dejana Medakovića, u izdanju novosadskog “Prometeja”…
Ugledna izdavačka kuća „Pravoslavna reč“ svoju trodecenijsku delatnost obeležila velikim izdavačkim poduhvatom, izdavanjem sabranih dela akademika Milorada Ekmečića (1928-2015) i izabranih dela akademika Vasilija Krestića (90) i ova kapitalna dela dvojice srpskih velikana, velikii su doprinos istoriji Srbije i ostavština budućim generacijama – da znaju i ko su i šta su…
Afera: Gospodine Krestić, iskreno Vam čestitam na objavljivanju Vaših izabranih dela?
Akademik Vasilije Krestić: Hvala najlepše, ali još nisam imao prilike da uživo pogledan otštampane knjige mojih izabranih radova. Oni koji su imali tu priliku, kažu da su urađene vrhunski, u kožnom povezu, na odličnom papiru i sa čitljivim slovima (12 punktova, primedna V.D:). Trenutno sam van Beograda, ali i ja jedva čekam da ih što bi se rekao “pipnem”.
Afera: U koliko kniga su odštampani Vaši izabrani radovi?
Akademik Vasilije Krestić: U 15 knjiga!
Afera: Vi i dalje neumorno radite, pišete, što bi se reklo borite se za srpsku istinu?!
Akademik Vasilije Krestić: Imam osećaj, iako sam mnogo toga napisao, da imam još mnogo toga što bi trebalo da uradim… Samo, ne znam da li ću imati vremena! Uz to, pomenuli ste borbu za istinom, e tu preporučujem i mlađim kolegama istoričarima da tu nema kompromisa, jer istina je uvek jača od laži, ma koliko je teška ta borba.
A danas svedoci smo da se diljem sveta sve relativizuje, da se istorijski dokazane činjenice nipodaštavaju, a “novokomponovana istina” nameće. I Zato, rekoh mora se u tekstovima i knigama biti beskompromisan.
Zoran Gutović, direktor “Pravoslavne reči”, vredni poslenik kulture i pisane reči, za medije kaže:
“Dilema – da li da u ovom izdavačkom poduhvatu spoji upravo ovu dvojicu naših uglednih istoričara nijednog trenutka nije ni postojala… Ako ne oni, a ko drugi?! Akademik Vasilije Krestić najveći živi srpski istoričar decenijama se bavio istorijom Srba u Hrvatskoj, istorijom srpsko-hrvatskih odnosa i jugoslovenske ideje. Posebno je izučavao političku istoriju, istoriju društva i društvenih pokreta, kao i kulturnu istoriju, a njegova dela na najbolji način objašnjavaju istorijske prilike u kojima smo se našli.
Vasilije Krestić, akademik, istoričar i potpredsednik Srpske akademije nauka i umetnosti i dalje stvara i objavljuje. Bavi se nacionalnom istorijom novog veka, a posebno istorijom Srba u Hrvatskoj i Ugarskoj u 19. i 20. veku, istorijom srpsko-hrvatskih odnosa, jugoslovenstva, istorijom srpske štampe. Iz njegovog bogatog opusa izdavaju se dela „Istorija Srba u Hrvatskoj i Slavoniji“, „Srpsko-hrvatski odnosi i jugoslovenska ideja“, „Istorija srpske štampe u Ugarskoj“.
Akademik Milorad Ekmečić je jedan od najvećih srpskih istoričara koje smo do sada imali. Nemati njegova sabrana dela u jednom kompletu i ne ostaviti ih budućim generacijama da iz njih uče i saznavaju prošlost svog naroda bilo bi, najblaže rečeno, nedopustivo. Akademik, istoričar Milorad Ekmečić autor je desetak knjiga, opsežnih, sintetičkih istoriografskih studija kao što su „Stvaranje Jugoslavije 1790–1918, „Ratni ciljevi Srbije“ i istorijska sinteza „Između klanja i oranja. Istorija Srba u novom veku (1492–1992)“, a objavio je i više od tri stotine naučnih radova.
Zoran Gutović, ističe da ova ideja nije nova, da se “krčkala godinama”, ali da je sama “Pravoslavna reč” ne bi mogla da ostvari bez razumevanja Pokrajinske vlade i njenog predsednika Igora Mirovića. Na predlog Zorana Gutovića, uključen je kao saizdavač Arhiv Vojvodine.
“Ovim putem izražavam veliku zahvalnost jer bi bez njihove nesebične pomoći bilo teško privesti posao kraju. Inače, promociju sabranih dela Ekmečića i izabranih Vasilija Krestića planirali smo za septembar.
Dejan Mirović, predsednik Pokrajinske vlade: Izabrana dela akademika Krestića izuzetno su važna i za savremeno razumevanje i dublje čitanje odnosa u ovom delu Evrope, dok zahvaljujući istoriografskoj građi akademika Milorada Ekmečića, koju nam je ostavio u nasleđe, možemo da predvidimo naš nacionalni put, a uz podršku Pokrajinske vlade biće objavljena i sabrana dela akademika Dejana Medakovića (1922-2008) u izdanju novosadskog „Prometeja.“
Dakle, uskoro će srpska istoriografija, pored već objavljenih dela Ekmečića i Krestića biti počastvovana i objavljivanjem i sabranih dela akademika Dejana Medakovića… Dejan Medaković – akademik, istoričar umetnosti, pesnik i književnik, nekadašnji predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti – ostavio je dubok trag u srpskoj nauci i kulturi. Među njegovim najpoznatijim delima su „Efemeris“, „Srbi u Beču“, „Putevi srpskog baroka“.
