U upornim naporima da, mimo realnosti i bez utemljenja, kriminalizuju ministra odbrane i potpredsednika vlade Miloša Vučevića, mediji pod direktnom kontrolom tajkuna Šolaka i stranih centara moći, otišli su još korak dalje u ludilu.
Naime, oni su kao megaeksluzivno otkriće objavili da je svojevremeno načelnik policije Novog Sada bio, zamislite, u kontaktu sa gradonačelnikom istog grada! Predmet spornog transkripta jeste upravo par SMS poruka koje su Slobodan Malešić, tadašnji prvi čovek novosadskih plavaca i Vučević, tada čelnik Magistrata, razmenili, a u kojima između ostalog ne da ne postoji ništa sporno, već i sam Malešić ističe “da ako je kriv, treba da odgovora i bude osuđen”.
U prenategnutoj i neodrživoj konstrukciji, punoj proizvoljnih ocena, sugestivnih rečenica i rekla-kazala tumačenja koje dokazi pobijaju, čitava ideja Šolakovaca jeste pokazati valjda ministra odbrane, ali i brata predsednika kao Donove, a časnu srpsku policiju kao kriminalnu ispostavu i kurir službu za taj imaginarni klan.
Naravno, posle te “senzacije” da pričaju o izmišljenoj kriminalu, prvi su se javili oni za koje i ne čudi da su tako vešto brčkali nogice pred skupštinom, kada su sve stilove savladali u školi plivanja “Šilerova” kod omiljenog im instruktora Duće Spasojevića. Žuta oligarhija, danas tako poštena i tako predana borbi protiv kriminala, tada je toliko vremena provodila u tvrđavi Zemunskog klana da su, veli urbani mit, morali prijavljivati privremeno prebivalište tamo i plaćati boravišnu taksu redovno.
O Vučeviću, iza kojeg i uz čije ime ne stoji nijedna jedina afera za tri gradonačelnika i jedan ministarski mandat, pričaju vrli opozicionari, deklarativni pravoslavci papskih navika, koji su krvožednicima koji su i ubili Đinđića u vatikanskom maniru omogućavali otkup grehova kroz satove, automobile i džakove novca.
Ti i takvi novokomponovani moralisti očigledno su zaboravili vremena u kojima su stvorili klan (ili je klan stvorio njih) koji je postavljao ministre, ubijao premijere i vodio državu, a onda i pokušao da je uništi. Ili možda i nisu zaboravili, možda zapravo Đilasovi i Šolakovi jurišnici žale za takvim vremenima, pa su im odatle trn u oku oni koji su uspostavili pravnu državu, red i poredak i koji kriminalne grupe razbijaju, hapse i zatvaraju, umesto da im idu na poklonjenje ili ljube ruke.
Pošto su se očigledno rastrubili o pravnoj državi koja je u njihovim iskrivljenim vizurama i halucinacijama ugrožena, ne treba zaboraviti ni da sam Malešić, protiv kojeg je podignuta optužnica, nije osuđen i da u svakom uređenom sistemu (osim onome gde žute falange presuđuju na konferencijama) postoji pretpostavka nevinosti – ne treba zaboraviti ni da kod tako sposobnih Đilasovih i Šolakovih kadrova general policije Boško Buha nije imao pravo na tu pretpostavku, pošto mu je porota na žalost presudila na ulici, vatrenim oružjem.
Znaju, dakle, opozicionari i njihovi megafoni da je sasvim normalno da su na telefonskoj vezi prvi policajac i prvi čovek grada i da u tome nema ništa sporno. Znaju takođe i da je potpuno normalno da tema bude potencijalno privođenje (pod nategnuti okolnostima) načelnika gradske policije, ali i da je još normalnije da o tome bude obavešten vrh države, ili da o novonastalim okolnostima diskutuje vladajuća stranka.
Isto kao što znaju da bi o pitanju bezbednosti trebali da ćute zauvek, imajući u vidu da im kao stručnjacima u CV-ju iz te oblasti stoji da su ne samo dozvolili, nego sa pajtašima i proizveli i ubice i ubistvo premijera, a da su u njihovo vreme časni policajci streljani kao glineni golubovi. Zato su napadi od takvih – jedno od najvećih mogućih priznanja.
Afera/T.L.
