Azerbejdžan će prekinuti operaciju kada vojska u Karabahu položi oružje, kaže predsednik te zemlje
Ilham Alijev je istakao da civili i infrastrukturni objekti nisu bili meta, kako je naveo, antiterorističkih aktivnosti i da su Oružane snage Azerbejdžana samo uništavale legitimne vojne ciljeve.
Baku će okončati svoje antiterorističke aktivnosti u Nagorno-Karabahu ako jermenski borci polože oružje, rekao je predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev u telefonskom razgovoru sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, saopštila je predsednička pres služba.
„Šef države je rekao da će antiterorističke aktivnosti prestati ako se položi oružje“, navodi se u saopštenju pres službe.
Alijev je naveo i da su jermenske jedinice morale da se razoružaju. On je istakao da civili i infrastrukturni objekti nisu bili meta antiterorističkih aktivnosti i da su Oružane snage Azerbejdžana samo uništavale legitimne vojne ciljeve.
Azerbejdžanski predsednik je istakao da je njegova administracija više puta pozivala predstavnike jermenskog stanovništva Karabaha da se uključe u dijalog o reintegraciji, ali su oni to odbijali. Ipak, po rečima Alijeva, oni su ponovo pozvani na dijalog nakon što su pokrenute lokalne antiterorističke aktivnosti.
Alijev je istakao da je Azerbejdžan bio prinuđen da započne lokalne antiterorističke aktivnosti u regionu „kako bi stao na kraj provokativnim i zapaljivim akcijama jermenske strane“. S tim u vezi, on je pomenuo da je jermenska diverzantsko-izviđačka grupa postavila mine u Karabahu, što je rezultiralo pogibijom civila i pripadnika policije, dok su se jedinice azerbejdžanske vojske našle pod minobacačkom i malokalibarskom vatrom.
„Predsednik Ilham Alijev je naglasio da su ove aktivnosti, kao i potez da se 9. septembra održe takozvani predsednički izbori u regionu Karabaha u Azerbejdžanu, nastavak smišljenih provokativnih koraka Jermenije i takozvanog separatističkog entiteta koji je kreirao i podržava, usmeren protiv suvereniteta Azerbejdžana“, navodi se u saopštenju.
Prema pres-službi predsednika Azerbejdžana, Blinken je izrazio zabrinutost zbog situacije, pozvao na prekid vatre i rekao da SAD podržavaju direktan dijalog između Bakua i jermenskog stanovništva Karabaha.
Šta se tačno desilo?
Dana 19. septembra ponovo su se rasplamsale tenzije u Nagorno-Karabahu. Baku je saopštio da pokreće ono što je opisao kao „lokalne antiterorističke mere” i zahteva povlačenje jermenskih trupa iz regiona. Jerevan je sa svoje strane rekao da nema jermenskih snaga u Karabahu, nazivajući ono što se dešava „činom agresije velikih razmera“. Stanovnici jermenske prestonice izašli su na ulice da protestuju ispred zgrade jermenske vlade, okrivljujući za situaciju rukovodstvo zemlje i premijera Nikola Pašinjana.
Rusko Ministarstvo spoljnih poslova pozvalo je strane da prekinu neprijateljstva, spreče civilne žrtve i vrate napore za mirno rešavanje pitanja Karabaha.
Pašinjan je na samitu Saveta Evrope 17. maja 2023. objavio da je Jerevan priznao suverenitet Azerbejdžana u granicama koje obuhvataju Nagorno-Karabah.
Inače, Jermenija je najavila vojnu vežbu sa SAD, a odnosi sa Moskvom su sve lošiji. Iako je Jermenija zajedno sa Azerbejdžanom deo kolektivnog bezbednosnog sporazuma sa Rusijom, čini se da držanje Moskve povodom najnovijeg sukoba predstavlja poruku Jerevanu zbog sve tešnjih odnosa sa Zapadom.
Agencije / Afera – A. Chatten
