Priredio: Vladan Dinić
Pripremajući tekst o masonima, posle dužeg premišljanja, moram Vama, poštovanim čitaocima da otkrijem ono što dosad nikada nisam objavio, kako, umalo, NISAM postao mason?!
Nadam se da se moj stari znanac i dugogodišnji kolega i prijatelj neće naljutiti, kad “sebe pronađe” u ovim redovima…Naime, on, pionir i legenda srpskog slobodnog novinarstva, pozva me jednog dana na “piće i iće”, izvadi za kafanskim stolom, nekakvu debelu žutu fasciklu i reče mi:
– Pročitaj pažljivo, ovo, pa mi se javi…
Odoh kući, debelu fasciklu stavih na radni sto i, pošto sam bio ubeđen da se radi o nekom materijalu za novine, reših da ga pogledam sutradan…
Međutim, posle ponoći, mobilnim telefonom opet On?!
– Jel si pogledao?!
– Čitam!
“Dobro, odmah mi se javi!
Vidim, stvar je ozbiljna, i otvorih fasciklu. Čitam, učinilo mi se, reklamni materijal o slobodnim zidarima, masonima…Ali, na kraju odštampan i formular sa svim mojim podacima. Tačnim. I – pismo – moja molba da potpišem i priložim kao svoju želju da postanem – MASON?!
Popih kafu, piće, pogledah još jednom i pozvah prijatelja…
-Šta ti je,bre? Kakvi bre masoni, kakvi bakrači, jedva sam se “ispisao” iz SK, a sad da se učlanim…?!
ON: – Ne prenagljuj. Razmisli. Nije to isto. To je mnogo jača i ozbiljnija organizacija od Saveza komunista i, mnogo moćnija, koja svoje članove nikad ne ostavlja na cedilo…
…Fascikla je i sad negde, među mojim papirima, dakle, nisam se učlanio, ali, ko zna možda bih bolje u karijeri prošao?!
Dobro, ali – Ko su masoni, frank-masoni, slobodni zidari?
Nema nikakve sumnje da je red slobodnih zidara (na engleskom mason, a na francuskom macon znači zidar) jedna od najčudnijih i svakako najtajnijih organizacija na svetu.
Već vekovima masonski rituali, njihova moć i uticaj raspaljuju maštu svih onih koji veruju da gospodari sveta nisu ni vodeći političari, ni ekonomski giganti, već upravo tihi ljudi iz senke…M, masoni. Da li u tim pričama ima istine?
U poslednjih 50 godina o masonima se, zahvaljujući poplavi knjiga i tekstova, saznalo više nego za gotovo pet vekova njihovog postojanja. Ali to što se o masonima zna više ne znači da su oni slabiji, ili da je javnost izmakla njihovoj kontroli, već je u pitanju prilagođavanje jedne moćne organizacije novostvorenim uslovima kako u svetskoj politici i ekonomiji, tako i u medijskom prostoru i shvatanju značaja informacije.
Kakvo je poreklo masona?
I danas mnogi masoni veruju da su direktni potomci Hirama, arhitekte koji je napravio Solomonov hram, a koji je i sam direktni potomak Adama i Eve. Ovde je, razume se, reč o legendi, ali tama koja okružuje rođenje masonske organizacije pothranjuje najneverovatnije pretpostavke i nagađanja. Pošto legenda počinje pričom o hramu, a na francuskom hram se kaže temple, masoni se dovode u blisku vezu i sa Templarima, legendarnim vitezovima koji su, po predanju, bili čuvari Isusove krvi i koje je raspustio kralj Filip Lepi. Isto tako, masoni su u organskoj vezi sa još ednom tajnom i veoma razgranatom organizacijom – rozenkrojcerima, o čijoj moći se pletu još neverovatnije priče i koji, za razliku od masona, imaju dosluha i sa višim silama. Pa ipak, prvo mesto po intrigantnosti i dalje drže masoni.
Prema britanskom istoričaru Dejvidu Stivensonu sve počinje 1598. godine u Škotskoj, u Edimburgu. Vilijam Šo, ministar tada nezavisnog škotskog kraljevstva, koji ima titulu nadglednika kraljevskih građevina, organizovao je graditeljsku profesiju uvodeći u nju činove. Istovremeno on teritoriju deli na ”lože” koje su u početku bile samo barake za majstore.
Bilo je to, dakle, jedno čisto operativno, odnosno profesionalno zidarstvo, za razliku od frank-masonerije, takozvanog ”spekulativnog” slobodnog zidarstva, koje je proisteklo iz te prvobitne, striktno profesionalne organizacije posla.
Jezički stručnjaci pretpostavljaju da se i kroz sam pridev frank (na engleskom free) može videti prelazak sa profesionalnog na tajni plan. U originalu se, prema dostupnim podacima, govorilo o freestone masons, odnosno o zidarima sa obrađenim kamenom. U širem smislu su, dakle, u organizaciju ulazili i kamenoresci, skulptori i vajari. Ali reč frank znači i sloboda.
Otud i pretpostavka da se, zapravo, u početku radilo o organizaciji koju su sačinjavali putujući zidari i koji su išli od grada do grada, odnosno od gradilišta do gradilišta po Evropi i koji nisu bili vezani samo za jedno mesto.
Velika je nepoznanica, međutim, što se u renesansnoj Škotskoj ne može pronaći nikakav trag toj organizaciji. Pretpostavka je da se organizacija upravo u to vreme preobrazila u tajno društvo.
Najzad, po trećoj pretpostavci, prve masonske lože, koje su proizišle iz ”Šoovog pravilnika”, okupljale su ne-profesionalce koji su, iz raznih razloga, bili zainteresovani za majstorski posao, ali sami nisu radili i među kojima je bilo onih koji su izdavali naređenja, civilnih i crkvenih vlasti.
Radilo se, znači, o nekoj vrsti ”počasnih” zidara, pa bi pridev frank, zapravo, značio prihvaćen.
Tajna koja obavija poreklo, postojanje šifri i tajnih obreda, dovelo je do negovanja nekih znanja koja nadilaze proste zahteve zanata. Glas o tajnom društvu u Škotskoj uskoro je stigao i do večito radoznalih Engleza koji su, na svojim proputovanjima kroz Škotsku, preuzeli neke gotove formule i u XVII veku stvorili vlastite klubove zatvorenog tipa koji su bili inspirisani, kako se tada govorilo, ”škotskim ritualima”.
U to vreme Englesku su razdirali verski i politički sukobi, pre svega izme|u katolika i protestanata, kao i između kraljevskih kuća. Zbog toga je postojala velika potreba za strukturama koje ne bi pripadale nikome, nijednoj strani i koje bi nezavisno mogle da rešavaju sporove, ili da razvijaju ideje bez učešća, ili uticaja zakrvljenih strana. Organizacija slobodnih zidara pružala je upravo takvu šansu.
Po nekom čudnom sistemu povratne sprege, način na koji su Englezi organizovali masonske lože pre{ao je severne granice Engleske i u samoj Škotskoj doživeo izvanredan prijem. Tako masonerija postaje međunarodni fenomen.
Francuzi su prvi kontinentalni narod kod kojih masoni postaju značajnija organizacija. Krajem XVII veka nekoliko regimenti engleske dinastije Stjuart prelazi na stranu Francuza, donoseći Francuzima, zajedno sa oružjem, i tajni masonski kult. (Neke od tih regimenti će, kasnije, učestvovati i u ratu za nezavisnost Sjedinjenih Država, tako da će se ideja masonstva proširiti i na zemlje preko Atlantika.)
U isto vreme, neki francuski intelektualci, mežu kojima je svakako najznačajniji Monteskje, svom snagom šire nove ideje koje su im došle iz Londona. Zahvaljujući velikoj energiji Francuza, masonstvo se veoma brzi širi kontinentalnom Evropom, tako da masoni postaju istinsko bratstvo koje se nalazi iznad svih verskih i političkih sukoba.
Kako se kult tajnovitosti održavao od samog početka, masonstvo ostaje zagonetna i privlačva organizacija za ogroman broj slavnih, bogatih, ali i sasvim običnih ljudi.
Prema nekim istoričarima moć masona varira od epohe do epohe, ali je izvan svake sumnje da je njihov uticaj stalno prisutan, naročito ako se uzme u obzir da su često najmoćniji političari i bogati ljudi upravo – masoni.
Francuski istoričar Ogist Kočen, na primer, tvrdi da su masoni odigrali izvanredno važnu ulogu u francuskoj revoluciji, kao i da su doprineli veoma brzom širenju revolucionarnih ideja. Jedan od paradoksa masonstva je i striktno poštovanje pravila, kao i odanost redu. Tako se i dogogilo da je veliki majstor Filip Egalite, vojvoda od Orleana i kraljev rođak, izglasao smrt Luja XVI koji je, 1892. godine, i giljotiniran. Posle samo nekoliko mesec i vojvoda je giljotiniran. Masonsko bratstvo mu, očigledno, nije pomoglo, iako je, sudeći po tadašnjoj moći, to moglo da uradi.
Može se samo pretpostaviti da se vojvoda od Orleana bio ogrešio o organizaciju.
Kolika je, međutim, stvarna moć masona danas, ostaje samo da se nagađa. Uzimajući u obzir broj članova, kao i njihov ugled, analitičari smatraju da je – velika.
Kolika?
Tačno, to niko ne zna! S obzirom na čvrstu i striktnu hijerarhiju, to ne zna ni najveći broj članova. U tajnu su upućeni samo veliki majstori masonskih loža.
(Sutra: Kako da postanem mason?!)
Foto: Pixabay
