U većini zemalja širom sveta, žene koje imaju mesečni ciklus imaju pristup nizu mera kontracepcije, ukoliko ih žele ili im zatrebaju.
Pored metoda barijere, kao što su ženski kondomi, ljudi sa ženskim reproduktivnim sistemom mogu da se podvrgnu podvezivanju jajovoda – obliku ženske sterilizacije – ili da dobiju kontraceptivni implant, injekciju za kontrolu rađanja, kontraceptivni flaster, intrauterini uložak (IUD), vaginalni prsten ili kontracepcijske pilule.
Prema najnovijim dostupnim podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC), 14% pouzdanih izvora žena starosti od 15 do 49 godina u Sjedinjenim Državama koristi oralnu kontrolu rađanja.
Zaista, teret brige o kontracepciji u heteroseksualnim vezama pada pretežno na partnerke, pokazuje istraživanje. Ovo možda i nije toliko iznenađujuće ako pogledamo metode kontracepcije koje su trenutno dostupne za muškarce ili osobe sa muškim reproduktivnim sistemom.
U većini zemalja širom sveta postoje samo dve dostupne muške metode kontracepcije: kondomi, najčešći barijerni metod kontracepcije, i vazektomija, koja je minimalno invazivna hirurška procedura i trajna metoda kontracepcije.
Vazektomije su predstavljene kao reverzibilne, ali rezultati reverzne procedure nisu zagarantovani. Neki medicinski izvori sugerišu da iako sama procedura preokreta ima stopu uspeha do 95%, stope trudnoće nakon preokreta vazektomije kreću se između 30-70%.
Dakle, iako su vazektomije brze, lake i veoma bezbedne procedure, možda neće ostaviti mnogo prostora za promenu mišljenja u vezi sa reproduktivnim izborima.
Kada je u pitanju 100% reverzibilna muška kontracepcija, jedina opcija su kondomi, ali mnogi muškarci – i zaista, u mnogim slučajevima, njihove partnerke – ne vole ovu metodu iz različitih razloga. Istraživanja su pokazala da je glavni razlog zašto muškarci odbijaju kondome to što oni koji su komercijalno dostupni, uglavnom, ne odgovaraju veličini.
Štaviše, i oni koji imaju penis i njihovi partneri mogu imati alergije na lateks, materijal od kojeg su napravljeni mnogi kondomi, ili na neke supstance u lubrikantima ili spermicidima koji oblažu neke kondome.
Ovo ukazuje da postoji stroga potreba za novim muškim kontraceptivnim metodama. Zaista, muškarci širom sveta su velikom većinom potvrdili da bi bili otvoreni i čak željni da isprobaju nove metode kontrole rađanja, prema velikoj anketi koju je sproveo Steve Kretschmer, osnivač i izvršni direktor DesireLine, konsultantske firme koja služi razvoju zdravlja. sektoru.
Prva klinička ispitivanja muških hormonskih kontraceptiva potiču iz 1970-ih. Muški hormonski kontraceptivi imaju za cilj da ometaju proizvodnju testosterona i na kraju zaustave proizvodnju sperme.
Bez sperme u semenu, ili semenskoj tečnosti, tečnosti koja obično izlazi iz penisa prilikom ejakulacije i koja deluje kao nosač sperme, nema opasnosti od oplodnje ovula ili jajnih ćelija koje proizvode jajnici. , što rezultira trudnoćom.
Prvi muški hormonski kontraceptivi koji su testirani bili su zasnovani na injekcijama, činilo se da su na kraju sigurni i efikasni, a učesnici ispitivanja su mogli ponovo da proizvode spermu kada su prestali da primaju injekcije.
Ipak, nekoliko učesnika je prekinulo svoje učešće u ovim ranim ispitivanjima zbog činjenice da je bilo potrebno mnogo vremena da injekcije počnu da deluju u potpunosti i zaustave proizvodnju sperme, i zato što im se „ne sviđa raspored injekcija“.
Kasnija ispitivanja – početkom 2000-ih – testirala su efikasnost hormonskih kontraceptivnih implantata, iako su često i dalje zahtevali dodatni protokol za injekcije.
Studije su pokazale da učesnici nisu iskusili nikakve ozbiljne neželjene efekte, a metoda kontracepcije se činila efikasnom, ali su mnogi od muških učesnika odustali, navodno zbog „razloga vezanih za protokol“ i „promenjenih ličnih okolnosti“.
Iako su sva ova istraživanja pružila ključne informacije o tome šta bi moglo biti efikasno, a šta ne, nijedno od njih nije stiglo daleko, jer je učestalost potrebnih injekcija odvratila mnoge učesnike studije.
