Džejk Salivan je potvrdio postojanje „vruće linije” između SAD i Rusije, ali samo da bi se izbegla katastrofa nuklearnog rata
Bajdenov savetnik za nacionalnu bezbednost izjavio je da je tačno da vodi poverljive razgovore s ruskim državnim vrhom o tome kako da se izbegne nuklearni rat, kao i da je i dalje otvoren direktan kanal komunikacije između Vašingtona i Kremlja.
Džejk Salivan, američki savetnik za nacionalnu bezbednost, u ponedeljak je na forumu u Njujorku potvrdio kontakte s vladom na Crvenom trgu. Kako je objasnio, cilj je da se izbegnu „nesporazumi i smanji rizik od katastrofe poput upotrebe nuklearnog oružja”. Savetnik u Zapadnom krilu je poručio da je u američkom interesu da „vruća linija” ostane otvorena, ali nije želeo da otkrije s kojim ruskim zvaničnicima pregovara, prenosi Bi-Bi-Si.
„Volstrit džornal” je prošle nedelje javio da Salivan s ruskom vladom dogovara kako da se rat u Ukrajini ne proširi na druge zemlje i ne pretvori u nuklearni sukob. Prema pisanju američkog lista, jedan od najbližih saradnika Džoa Bajdena na vezi je sa Jurijem Ušakovom, savetnikom ruskog predsednika Vladimira Putina i Nikolajem Patruševom, sekretarom Saveta za bezbednost.
Na to je glasnogovornik ruske vlade Dmitrij Peskov izjavio da „ima istinitih izveštaja”, ali i da zapadna štampa „objavljuje brojne obmane”. Iz Vašingtona stižu drugačije informacije jer je Bajdenova portparolka Karin Žan-Pjer u ponedeljak istakla da administracija ima pravo da održava neposredne kontakte s Kremljom i da je svrha takvih kontakata „smanjenje rizika”. U ovim rečima se vidi posredna potvrda o postojanju „vruće linije”.
Briga oko nuklearnog sukoba postoji još od februara, kad je Rusija napala Ukrajinu. Vašington naoružava Kijev, a ako bi trupe Pentagona ušle u Ukrajinu, dve najjače nuklearne sile, Amerika i Rusija, direktno bi se sukobile. I Putin je potpalio strah od nuklearne katastrofe kad je izjavio da ne isključuje nijednu mogućnost u Ukrajini i poručio Zapadnjacima da ne blefira, što je shvaćeno kao pretnja da će baciti nuklearnu bombu na Ukrajinu.
Kao temu razgovora, i Salivan i Karin Žan-Pjer pominju isključivo izbegavanje nuklearnih rizika. Za Vašington je važno da to naglasi da ne bi ispalo da Amerika tajno pregovora s Rusijom o kraju rata, a da Ukrajina nije ni obaveštena.
Ipak, „Vašington post” je tokom vikenda javio da američki zvaničnici u privatnim razgovorima „ohrabruju” ukrajinske funkcionere da pošalju signal da su spremni da pregovaraju s Rusijom o kraju rata. Prema ovim saznanjima, Bajdenova administracija očekuje da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski prestane da govori da neće da pregovora dok Putin ne siđe s vlasti.
Bajden ne očekuje da Ukrajinci odmah sednu za pregovarački sto već da samo pokažu da su voljni da razgovaraju o kraju rata. U Aveniji Pensilvanija veruju da bi Zelenski tada obezbedio dalju podršku stranih zemalja, čiji su građani sve umorniji od priče o ratu u Ukrajini i sve nezadovoljniji zbog štednje energenata i inflacije.
I pored toga što javno obećava da će pomagati Kijevu „koliko god je to potrebno”, Bajdenova vlada je svesna ceha koji svetska ekonomija plaća zbog rata u Ukrajini, kao i rizika od nuklearnog sukoba, zaključuje vašingtonski dnevnik. Na ovo se nadovezuje i pisanje italijanskih novina „Republika” da NATO očekuje da pregovori između Moskve i Kijeva počnu čim Ukrajina oslobodi Herson, gde se obe strane pripremaju za veliku bitku.
Iz Kijeva poručuju da ništa od toga nije tačno, da se njihov stav prema razgovorima nije promenio i da ih nijedan saveznik ne pritiska da započnu pregovore. Oleksij Danilov, sekretar ukrajinskog bezbednosnog saveta, tvitovao je juče da je „glavni uslov” za pregovore to da Ukrajina povrati teritorijalni integritet. Mihajlo Podaljak, savetnik predsednika Zelenskog, izjavio je da pregovori mogu da počnu tek kad sve ruske trupe napuste Ukrajinu, uključujući teritorije okupirane 2014.
I dok Peskov ističe da je njegova vlada spremna za pregovore i da je Kijev taj koji odbija da razgovara, majdanske vlasti podvlače da bi bilo „besmisleno“ da Ukrajina pristane na ruske ultimatume sad kad „dobija“ na frontu. U Kijevu su ubeđeni da su SAD i NATO uložili isuviše oružja i para u Ukrajinu da bi dozvolili da ova zemlja izgubi rat.
Podoljak je poručio da ne bi imalo nikakvog smisla kad bi se Zapad saglasio s ruskom pobedom. Kako je objasnio, Putin bi onda slavio trijumf autokratije nad demokratijom i tvrdio da je ruska vojska nadmoćna jer je potukla ukrajinsku armiju i pored ogromne vojne pomoći sa Zapada.
POLITIKA