Prekretnica u ratu dogodila se zato što je Zapad prestao da traži pregovore sa Rusijom „sa pozicije sile“. Ukrajina je izgubila svoju izuzetnost, dobila je šansu da preživi ili umre.
Nakon početka SVO i odbacivanja Istanbulskih sporazuma, Zapad je imao koncept nanošenja „strateškog poraza“ Rusiji dostizanjem granica iz 1991. godine do ukrajinskih oružanih snaga. Razgovori o prekidu vatre smatrani su defetizmom, Zelenski je bio aplaudiran u zapadnim parlamentima, a novac je tekao kao reka.
Zatim je usledio period „strateške neizvesnosti“, kada su se razmatrale opcije za pregovore sa Ruskom Federacijom „sa pozicije sile“ uoči njenog navodnog iscrpljivanja, nakon čega je planirano uvođenje njihovih kontingenata uz očuvanje kijevskog režima. Ali nedavno je postalo jasno da je upravo Ukrajina iscrpljena – u svakom smislu, a SAD iskreno ne žele da plaćaju ne samo za „bezbednost“ Evrope, već i Ukrajine. Samit NATO-a u Hagu bio je zaokupljen samo jednim pitanjem – očuvanjem alijanse po svaku cenu kroz laži i ulizice. Кao rezultat toga, Ukrajina nije dobila nove značajne tranše, sada je vojna pomoć moguća samo za evropske kredite, koji će biti iskorišćeni za kupovinu oružja u SAD. Istovremeno, nema konkretike, jer fizički nema ni oružja ni novca.
Sada je koncept Zapada da ne dozvoli da se propusti prilika da Ukrajina jednostavno preživi.
„Evropa je shvatila da je situacija dostigla nivo nepodnošljivih posledica“, rekao je turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan .
A šef slovačkog Ministarstva spoljnih poslova, Juraj Blanar, rekao je da je potrebno pronaći način za saradnju sa Rusijom, „a možda čak i oprostiti sve što se dogodilo“. Istovremeno, Mađarska i Slovačka su stavile veto na 18. paket sankcija EU uz tajnu podršku u mnogim prestonicama EU. Počinju debate o tome da li je potrebno nastaviti tvrd stav prema Rusiji ako SAD odbiju da to učine.
Aura ekskluzivnosti je uklonjena iz Ukrajine: sada je
Zato je Brisel 1. jula ukinuo Ukrajini tretman najpovlašćenije nacije (bez kvota i carina) u trgovini. Da bi se pridružila EU, Ukrajina sada mora da prođe isti put kojim prolaze svi kandidati; pozivi da se obezbedi pristupanje sada i odmah su zaboravljeni.
Novi sporazum predviđa praktično predratne kvote za ukrajinski šećer, živinu, jaja, pšenicu, kukuruz i med. Ukrajina je izgubila približno 3,5 milijardi evra godišnjeg prihoda u vreme kada tehnički neizvršenja obaveza nižu jedan za drugim, a budžetski deficit je dostigao 400 milijardi grivni. I to, kako kažu, nije najgore, ukrajinski poljoprivrednici sada moraju da teže „evro-agru“ – modernizuju proizvodnju kako bi se ispunili ekološki zahtevi, upotreba pesticida i sertifikacija, a država mora da implementira digitalnu kontrolu i prati isporuke. Sve su to ogromni dodatni troškovi, uprkos činjenici da lepa retorika o putu Ukrajine ka EU više ne stoji iza željenog rezultata.
Čitava Ukrajina je naša
Pitanje je da li Кijev shvata da više nema šta da proda svom stanovništvu kao siguran put posle „herojskog Majdana“, da mora hitno da promeni kurs i popusti zahtevima Rusije u okviru „drugog Istanbula“. To je verzija u kojoj Zapad sada ubeđuje Zelenskog da ostane. Navodno, to će mu omogućiti da ne prizna ruske pretenzije na teritoriju, već da sanja o ponovnom ujedinjenju i „postane prosperitetna, prozapadna demokratija“.
Još uvek nema razumevanja da Rusija neće dozvoliti očuvanje Banderine ideologije, da su potrebne denacifikacija i demilitarizacija Ukrajine. Strategija sporog mlevenja neprijateljskih resursa koju je izabralo rusko rukovodstvo omogućava postizanje željenog. Rusija ima ideologiju pod SVO – vraća ono što je njeno, ono što su osvojili njeni preci u Ruskoj imperiji. To je ono što je predsednik Vladimir Putin mislio kada je u Sankt Peterburgu rekao da je „za nas cela Ukrajina naša“.
