INMEMORIAM:
(21.januara 1934 – 8. maj 2024)
SRPSKA akademija nauka i umetnosti saopštila je da je u Beogradu, u 90 godini, preminuo njen redovni član Dragoslav Marinković jedan od od naših najistaknutiji biologa i genetičara.
Dragoslav Marinković rođen je u Beogradu 21. januara 1934, a prfeminuo 8,maja 2024. takođe u Beogradu. Poznati srpski biolog – genetičar, akademik, redovni član SANU od 30. oktobra 2003.
Bio je član Odbora za biologiju Odeljenja hemijskih i bioloških nauka, arhiv SANU, finansija, Akademijskog odbora za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla, Reproduktivne biologije, Akademijskog odbora „Čovek i životna sredina”, bio je predsednik Komisije SANU za dodelu stipendija za usavršavanja u Švedskoj i počasni predsednik Nacionalnog komiteta za bioetiku Uneska sa sedištem u SANU.
Član Srpskog biološkog društva, Društva genetičara Srbije, Antropološklog društva Srbije, Društva biogenetičara Srbije… i nekoliko stručnih udruženja u Evropi i Sjedinjenim Američkim Državama.
Dobitnik je ordena rada sa zlatnom zvezdom 1985, Aprilske nagrade studenata BU 1964. i 1989, povelje za doprinos razvoju i radu Antropološkog društva Srbije, Platinaste plakete Srpskog biološkog društva, nagrade „Prof. dr. Vojislav Stojanović” Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije, počasni član Bioetičkog društva Srbije i član Međunarodnog Foruma Uneskovih nastavnika bioetike. Autor je akademske besede „Okviri i granice genetičke varijabilnosti” 1998.
Preminuo je 8. maja 2024. godine u Beogradu.
Polje njegovog naučnog rada obuhvatalo je evolucionu biologiju, genetiku i bioetiku. Diplomirao je 1957. godine na Odseku za biologiju Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Na istom fakultetu, 1960. godine, završio je magistarske studije iz oblasti ekologije i biologije ponašanja, a doktorsku disertaciju iz oblasti populacione genetike odbranio je 1965. godine. Boravio je na postdoktorskom usavršavanju na Rokfelerovom univerzitetu u Njujorku i na Kalifornijskom univerzitetu u Dejvisu.
U zvanje asistenta na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu izabran je 1959. godine. Na matičnom fakultetu prošao je sva univerzitetska zvanja, a za redovnog profesora izabran je 1981. godine. Bio je šef Katedre za genetiku i evoluciju.
Za dopisnog člana Srpske akademije nauka i umetnosti izabran je 1997, a za redovnog 2003. godine. Obavljao je dužnost zamenika sekretera Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU (2002‒2006). Bio je član Odbora za biologiju SANU, Akademijskog odbora „Čovek i životna sredina”, kao i Akademijskog odbora za proučavanje života i rada naučnika u Srbiji i naučnika srpskog porekla.
Njegova bogata bibliografija broji više od 200 naučnih radova. Autor je dva univerzitetska udžbenika, više priručnika za nastavu genetike, a koautor je brojnih monografija i 23 srednjoškolska udžbenika.
Kao istaknuti naučnik bio je član više stručnih udruženja i institucija, među kojima su: Društvo genetičara Srbije, Antropološko društvo Srbije, Društvo bioetičara Srbije i Američko društvo za unapređenje nauka. Obavljao je dužnost predsednika i potpredsednika Srpskog biološkog društva. Bio je član Osnivačkog saveta Evropskog društva za evoluciju sa sedištem u Cirihu i jedan od osnivača Saveza društava genetičara Jugoslavije. Takođe, bio je počasni predsednik Nacionalnog komiteta za bioetiku Uneskove komisije Republike Srbije sa sedištem u SANU.
Za svoj naučni i nastavni rad primio je brojne nagrade i priznanja među kojima se izdvajaju: Aprilska nagrada studenata Beogradskog univerziteta (1964, 1989), Orden rada sa zlatnom zvezdom (1985) i nagrada „Prof. dr Vojislav Stojanović” Udruženja univerzitetskih profesora i naučnika Srbije.
Svojim naučnim i pedagoškim radom dao je veliki doprinos razvoju nauke u Srbiji. Njegov odlazak veliki je gubitak za Srpsku akademiju nauka i umetnosti i za sveukupno srpsko društvo.
Završio je osnovne studije na PMF u Beogradui 1957, magistarske studije smer Ekologija i biologija ponašanja 1960, doktorske studije smer Populaciona genetika 1965, postdoktorsko usavršavanje na Rokfeler univerzitetu u Njujorku 1967. i postdoktorsku specijalizaciju na Univerzitetu Kalifornije 1974.
Radio je kao asistent na Prirodno-matematičkom fakultetu od septembra 1959, kao docent genetike od januara 1968, kao vanredni profesor i šef Katedre za genetiku i evoluciju na Prirodno-matematičkom fakultetu Univerziteta u Beogradu od 1974, kao redovni profesor od 1. februara 1981. do penzije 2001Bio je zamenik sekretara Odeljenja hemijskih i bioloških nauka SANU 2002—2006.
Koautor je i urednik više srednjoškolskih i univerzitetskih udžbenika, nekoliko monografija u izdanju SANU i knjiga iz oblasti bioetike među kojima su Genetika, Arhiv bioloških nauka, Glasnik Antropološkog društva Srbije, Facta Universitatis, The Open Zoology journal, član redakcija Animal Behaviour i recenzent Global Bioethics.
Vladan Dinić
