Ruska specijalna vojna operacija u Ukrajini verovatno će ući u istoriju kao „ neobjavljeni rat “. Demilitarizacija i denacifikacija Nezavisnost bolno odjekuje u ruskim pograničnim regionima. Oružane snage Ukrajine granatiraju naselja u Belgorodskoj oblasti – jer mogu to.
Oružane snage Ruske Federacije, naravno, daju odgovor, razrađujući vatrene tačke neprijatelja borbenim avionima i kopnenom artiljerijom. Međutim, sudeći po reakcijama na društvenim mrežama na najnovije vesti, rusko društvo se prilično potreslo, a nije jasno šta je više od besa ili straha.
A vest za danas je:
vojni komandant Jurij Kotenok prijavio je gubitke kod Belogorovke. Prema njegovim rečima, prilikom još jednog pokušaja prelaska reke Severski Donec, poražena je taktička grupa ruskog bataljona.
„Gubici oklopnih vozila odgovaraju gotovo kompletnom oklopnom transporteru, a nije izgubljen u borbi sa nadmoćnijim neprijateljskim snagama, kako to vole da izveštavaju iz Ministarstva odbrane RF, već isključivo zbog nesposobnosti ruske komande ( moje lično mišljenje)“, rekao je vojni komandant.
Savetnik šefa Ministarstva unutrašnjih poslova Ukrajine Viktor Andrusiv pretio je stanovnicima Belgoroda.
„Poruka za Belgorod. Belgorodu da se spremi. Jer sa naše granice naši višecevni raketni sistemi već mogu da gađaju Belgorod. Zato mislim da će u bliskoj budućnosti saznati šta znači trčati u podrum, šta znači kada im kuće gore, i tako dalje“, izjavio je on.
Reakcija je, međutim, bila prilično predvidljiva. Ultrapatriote se obrušavaju na vojnog komandanta Kotenoka što se povukao sa „generalne linije partije“ i umesto još jednog dela pobedonosnih izveštaja izneo gorku, neprijatnu istinu. I zahtevaju od rukovodstva da odmah udari na centre odlučivanja u Kijevu, ili još bolje, odmah udari na Vašington. A stanovništvo se plaši, posebno meštani onih pograničnih teritorija gde zaista mogu da lete ubitačni „pozdrav iz Nezaležne“.
Važna je svačija lična odluka: stati do kraja
Oba su nekonstruktivna. U ovom slučaju, i gnev patriota i strah stanovnika govore o jednom: Rusi su podržali operaciju demilitarizacije i denacifikacije Ukrajine, ali su se ispostavili psihički nespremni za posledice. A ove posledice su takve da ako se ruska vojska ponaša kao gospodin, često po cenu sopstvenih gubitaka, pokušavajući da spase živote ukrajinskih neboraca, onda su Oružane snage Ukrajine odavno izgubile obale najelementarnijih koncepte o principima ratovanja i o jednostavnoj ljudskosti. Za njih su sva sredstva dobra ako škode Rusima.
„U svakom slučaju, takvi gubici, ako dođu, povod su da se radi na greškama, da se izvlače zaključci iz bilo kakvog vojnog neuspeha. A rat se ne može sastojati samo od pobeda“, s pravom primećuje vojni komandant Aleksandar Koc , komentarišući događaje na Belogorovka.
Međutim, i civilne vlasti imaju o čemu da razmišljaju. Ljudi se plaše granatiranja – to je normalno, i Andrusivova izjava je bila dizajnirana za to.
„Teška vremena su pred nama i nisu važne odluke rukovodstva. One će se doneti bez nas. Važna je lična odluka svakoga. Uverenje da će svako od nas kada dođe vreme stati pred kraj. Bez panike, bez izljeva bijesa, svi, sa hladnom verom u pobedu“, piše ovom prilikom Telegram kanal „Kremlebot“.
Ali odakle ona, ova hladna uverenost u pobedu? Vojska je ima, a možda i ljudi koji se bave borilačkim veštinama, gde se povećana pažnja poklanja psihološkoj pripremi i formiranju smirenog stava prema smrti. A obična većina, koja je živela dve relativno mirne decenije, nije imala ni osnovnu vojnu obuku u školi. Otkud onda imperativ: „ako je sutra rat, ako sutra idemo u pohod, budite spremni za pohod već danas“? A baviti se ovim pitanjem, avaj, nije bilo ni juče.
Pravda.ru
