Slika iznad: Detalj umetničkog dela Jean-Leon Gerome-a (1824-1904) prikazuje umetnikovu koncepciju gladijatorske borbe. Jedno od pravila koje je vladalo u takvoj borbi je možda bilo fatalno po rimskog gladijatora Diodora.
Tajnovita poruka na 1800 godina starom nadgrobnom spomeniku rimskog gladijatora je konačno razotkrivena, pričajuči kobnu priču.
Epitaf i umetnički rad na nadgrobnom spomeniku nagoveštavaju da je gladijator, po imenu Diodor, izgubio borbu (i svoj život) usled sudijske greške, kako objašnjava Michael Carter, profesor na Brok Univerzitetu u St. Catharines u Kanadi.
Carter proučava gladijatorske borbe i druge priredbe u Istočnom delu Rimskog Carstva. On je ispitao nadgrobni kamen, koji je bio otkriven pre oko 100 godina u Turskoj, pokušavajući da otkrije značenje crteža i natpisa.
Ovaj 1800 godina star nadgrobni kamen predstavlja gladijatora koji drži dva mača stojeći iznad svog poraženog protivnika koji signalizira predaju. Natpis ispod glasi: ”Diodor, gladijator, je sahranjen ovde.” Njegovi rezultati biće objavljeni u najskorijem izdanju Časopisa za dokumente i antičku epigrafiku (Zeitschrift für Papyrologie und Epigraphik).
Nadgrobni spomenici govore
Nadgrobni spomenik je poklonjen Muzeju Cinquanternaire u Briselu, nedugo po završetku Prvog svetskog rata. On prikazuje gladijatora koji drži nešto što izgleda kao dva mača, stojeći iznad svog protivnika koji signalizira predaju.
Natpis beleži da kamen označava mesto gde je čovek, po imenu Diodor, sahranjen. ”Nakon što sam savladao svog protivnika Demetrija, nisam ga odmah ubio”, kaže epitaf. ”Sudbina i lukava obmana summa-e rudis me je ubila”. Summa rudis je sudija, koji je možda i sam imao iskustvo u gladijatorskim borbama u svojoj prošlosti.
Natpis takođe ukazuje da se Diodor rodio i borio u Amisusu, na južnoj obali Crnog Mora u današnjoj Turskoj. Premda je Carter ispitao na stotine nadgrobnih spomenika gladijatora, ”epitaf na ovom je potpuno drugačiji od svih ostalih, on nam priča priču”.
Poslednja borba
Priča koju saopštava nadgrobni spomenike desila se pre 1800 godina kada je Rimsko Carstvo bilo na svom vrhuncu, prostirući se od Hadrijanovog Zida u Engleskoj do reke Eufrat u Siriji. Gladijatorske borbe su bile popularne priredbe, od kojih se većina sastojala od međusobne borbe dva čoveka. Iako je smrt usled zadobijenih rana bila uobičajena, borbe nisu bile vođene do smrti, kako ih je predstavio Holivud, objasnio je Carter. ”Verujem da je postojao značajan broj veoma detaljnih pravila koja su regulisala gladijatorsku borbu”, rekao je Carter.
Iako pravila nisu potpuno razumjliva, neke informacije se mogu nazreti iz očuvanih tekstova i umetničkih dela. Za početnike, uglavnom, ako ne i za sve gladijatore, važilo je da su borbe nadgledali summa rudis. Među pravilima za koje je on bio nadležan je bilo to da je pobeđeni gladijator mogao zahtevati predaju, a ako je nju odobravao munerarius ( bogati pojedinac koji je plaćao predstavu), on je mogao napustiti borilište bez daljeg povređivanja. Drugo pravilo koje je bilo na snazi je da bi gladijatoru koji bi slučajno pao (bez uplitanja njegovog protivnika), bilo dozvoljeno da ustane, pokupi svoju opremu i nastavi borbu.
Smrt Diodora
Upravo ovo poslednje pravilo je bilo upletene u Diodorov slučaj. Carter interpretira sliku gladijatora koji drži dva mača kao momenat u njegovoj poslednjoj borbi, kada je Demetrije bio oboren i kada je Diodor dohvatio dršku svog mača. ”Demetrije je signalizirao predaju, ali ga Diodor nije ubio; on se povlači, očekujući da je dobio borbu”, kaže Carter. Borba izgleda kao da je gotova. Međutim, summa rudis, verovatno misleći da je Demetrijev pad bio slučajan, ili sa nekim drugim motivom presuđuje drugačije.
”Ono što je summa rudis očigledno učinio je da se umešao, zaustavio borbu, dozvolio Demetriju da ustane, uzme svoj štit i mač i potom nastavi borbu. Ovog puta je Diodor bio savladan, bilo da je preminuo u areni ili mu je Demetrije zadao ranu koju je uskoro dovela do njegove smrti. Ovaj događaj se verovatno odigrao ispred nekoliko stotina, ako ne i nekoliko hiljada gledalaca u pozorištu ili delu atletskog stadiona pretvorenog u mini-Koloseum.
Nakon što je Diodor preminuo, ljudi koji su podigli njegov spomenik ( verovatno porodica ili prijatelji), bili su toliko uzrujani, nagoveštava Carter, da su odlučili da u epitaf uključe neke od poslednjih reči: ”Sudbina i lukava obmana summa-e rudis su me usmrtile.”
Ovaj tekst prvobitno je objavljen u "Magazinu" Antikvarneknjige.com 2010. godine.
