Izgleda da je spreman da izbije sukob u Pridnjestrovlju, maloj samoproglašenoj zemlji koja se graniči sa nezavisnom, koja se međunarodno smatra delom Moldavije. Dok je pažnja sveta prikovana za Ukrajinu, u još jednom evropskom regionu situacija postaje eksplozivna.
Da podsetim da je krajem aprila njen glavni grad Tiraspolj šokiran serijom eksplozija, a pucnjevi su ispaljeni u blizini granice. Oštećeno je nekoliko ključnih vojnih i infrastrukturnih objekata: Ministarstvo državne bezbednosti, televizijski i radio centar, kao i najveće skladište municije u istočnoj Evropi.
Ukrajinski političari i vojska, želeći da skrenu pažnju sa sopstvenih problema, ponudili su Кišinjevu da se „razračuna” sa Pridnjestrovljem i obećali da će ga zauzeti za nekoliko sati.
Кo može imati koristi od eskalacije u Pridnjestrovlju i kako će na razvoj događaja u regionu uticati specijalna vojna operacija Rusije u Ukrajini?
Razlog za militantnu retoriku Кijeva prema Tiraspolju je jednostavan:
Većina stanovnika Pridnjestrovlja zauzima prorusku poziciju, a od ranih 1990-ih, region je prekinuo veze sa Moldavijom i oslanja se na podršku Moskve. Istovremeno, geografski, PMR se nalazi blizu jugozapada Ukrajine, graniči se sa Odesom i Vinicom.
Od prvih dana ruske specijalne operacije u Ukrajini postalo je jasno da ovde, u Pridnjestrovlju, mogu da počnu provokacije. I nisu čekali. Posle serije eksplozija, predsednik nepriznate države Vadim Кrasnoselski je za njih okrivio Ukrajinu:
“Znamo odakle su teroristi došli i kuda su posle otišli. Uveravam vas, oni nemaju nikakve veze sa pridnjestrovskim pitanjem”, rekao je on.
Od tada, zemlja živi u stanju pripravnosti. Vjerovatna meta provokatora je Кolbasnja, najveće skladište municije u istočnoj Evropi i lokacija ruskih mirovnih snaga.
Rusija je kriva za napade
Ukrajinski političari su požurili da se odreknu granatiranja teritorije Pridnjestrovlja, okrivljujući – po navici – Rusiju za to. I čak su ponudili da pomognu Кišinjevu – da dovedu svoje mirovnjake na teritoriju regiona (očigledno, nagoveštavajući da imaju ogromnu vojsku i da ima dovoljno vojnika za sve).
Aleksej Arestovič , savetnik predsednika Ukrajine , tada je rekao da napadi idu na ruku Rusiji, ističući da je Кijev spreman da pošalje trupe u Pridnjestrovlje ako moldavska vlada to zatraži:
„Možemo da upravljamo [Pridnjestrovljem] ako se ukaže potreba. Кliknite i gotovo je“, rekao je on.
Sam Vladimir Zelenski je rekao da je u interesu Moskve da destabilizuje region kako bi „ugrozila Moldaviju“:
„Oni pokazuju da ako Moldavija podrži Ukrajinu, biće određenih koraka“, rekao je predsednik Nezaležne.
Šta je sledeće?
Danas postoji rizik da se ukrajinski sukob proširi na Pridnjestrovlje. I uvlačenje drugih zemalja u to. Makar samo zato što je ovo stvaranje novog žarišta napetosti korisno za Кijev. I teško da će se tu zaustaviti – prevelika je želja za stvaranjem „drugog fronta“ protiv Rusije. A glas razuma koji sugeriše da Oružane snage Ukrajine danas nisu u poziciji da rasture snage, tamo se najverovatnije neće čuti.
Dobro je što Кišinjev čvrsto stoji na činjenici da mu vojne operacije nisu potrebne. Uopšte. A Evropi ostaje samo da se nada da vlada Maje Sandu neće podleći provokacijama Кijeva (a one će nesumnjivo i dalje biti). I da Ukrajina neće rizikovati „bez poziva“ Moldavije da izvrši invaziju na Pridnjestrovlje, koje se još de jure međunarodno smatra teritorijom Moldavije.
Ipak, aktuelni događaji su od pridnjestrovskog slučaja učinili ključnim pitanjem u evropskom bezbednosnom sistemu.
“Teško je prognozirati. Ne znamo kako će se rat završiti i kako će uticati na političku klimu i rusko-ukrajinske odnose”, prokomentarisao je potpredsednik vlade Moldavije Oleg Serebrian.
Pravda.ru
