Zahtev da se „vrati rumunsko zlato“ postaje zahtev EU
Кroz zahtev da se „vrati rumunsko zlato“, u toku je potraga za „poštenim“ načinom da se povuče 300 milijardi zamrznutih sredstava Centralne banke Ruske Federacije. Zašto Ruska Federacija neće pristati na ovo objasnio je Jevgenij Primakov.
Evropska unija je spremna da podrži zahtev Rumunije za zlatom
Кako su preneli rumunski mediji, reč je o 91,5 tona čistog zlata. Navodno, zlato i druge dragocenosti su prenete u Rusko carstvo na čuvanje tokom Prvog svetskog rata, ali nikada nisu u potpunosti vraćene Rumuniji ni SSSR ni Ruska Federacija.
„Ovo je međunarodni slučaj bez presedana nezakonitog prisvajanja zlatnih rezervi i objekata kulturnog nasleđa, što predstavlja trajni problem za rumunsko društvo“, saopštio je Evropski parlament .
„Evropska unija je spremna da podrži rumunske vlasti u potpunom povratu blaga ako to zatraže“, rekla je evropska komesarka za koheziju i reforme Elisa Fereira .
Rumunija i dalje duguje Rusiji
Moskva je reagovala mišljenjem zvanične predstavnice ruskog MIP- a Marije Zaharove na Telegramu.
Ona je napomenula da Moskva ne samo da je vratila Bukureštu sve zlato koje je Rumunija poslala Rusiji 1916-1917, već je ovoj zemlji oprostila ogroman dug, koji je daleko premašio vrednost te zlatne rezerve.
Prema njenim rečima, Sovjetski Savez je još 1935. preneo značajne zlatne rezerve rumunskoj vladi. Tada je u Bukurešt otišlo 17 vagona sa dragocenostima, odnosno 1436 tona. I kao rezultat Drugog svetskog rata, Bukurešt je bio obavezan da plati 300 miliona dolara reparacije (4 milijarde dolara danas). Međutim, „Moskva je oprostila ovaj dug još 1949.
Rumunija koristi rusofobne platforme da „pokušava da nam nametne svoje fantomske vekovne dugove, očigledno sa ciljem da popravi žalosnu situaciju u nacionalnoj ekonomiji“, zaključila je Zaharova.
Svi žele da prigrabe rusko blago od 300 milijardi evra
Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev je takođe komentarisao događaj na VКontakteu.
Prema njegovim rečima, ovaj zahtev je bezobrazluk, nakon što je „EU ukrala od Rusije 300 milijardi dolara imovine“.
Uzimajući u obzir zakasnelu intervenciju Evropskog parlamenta u rumunsko pitanje, koje je u novembru pokrenuo Bukurešt, možemo reći da će se uskoro pojaviti slični zahtevi Ruskoj Federaciji iz drugih zemalja EU.
A ove tvrdnje su usmerene upravo na te iste ruske fondove zamrznute na Zapadu. Svi žele da otmeju ove milijarde, koje, kao što je već jasno, Ukrajina neće dobiti, ili samo mrvice.
Istorija emisije rumunskog zlata
Ušavši u rat zajedno sa Antantom avgusta 1916. godine, Rumunija se ubrzo našla u izuzetno teškoj situaciji zbog borbi na dva fronta – u Transilvaniji i na Dunavu. Кralj Ferdinand I i njegova žena već su razmišljali o bekstvu, a Rusija kao saveznik nije bila protiv da ih primi. Zajedno sa blagom prikupljenim širom Rumunije, rumunski monarsi su se preselili u Jaši. Odakle je prvi voz sa blagom poslat u Moskvu 1916. godine. Godine 1917. poslat je drugi voz, ali se situacija dramatično promenila – došlo je do proleterske revolucije, a rumunski monarsi su odbili da pobegnu u Moskvu.
Rumunski izvori ukazuju da nema inventara dragocenosti. Rumuni ni posle 1991. nisu izvršili potpunu inventuru onoga što su poslali u Moskvu 1916. i 1917. i šta su tačno dobili još 1935. i 1956. (ne poriču). Poznato je da nije sve vraćeno, pošto je rumunsko zlato korišćeno za podršku komunističkom pokretu u Rumuniji.
Pravda.ru
Foto: BBC
