Pritisak na Racingera raste: treba li da se odrekne svog papskog imena?
Nakon što je objavljen izveštaj o seksualnom nasilju u minhenskoj nadbiskupiji, katolički reformski pokret „Marija 2.0“ zatražio je od Jozefa Racingera, nekadašnjeg pape Benedikta XVI da se odrekne titula i insignija.
Biskup Ahena Helmut Dizen zahteva „izvinjenje“ od Racingera, objavio je bečki list Prese u svom današnjem štampanom izdanju.
Posle minhenskog izveštaja o zloupotrebi, pritisak na papu emeritusa Benedikta XVI raste.
Biskup Ahena Helmut Dizer zahteva javno priznanje krivice Jozefa Racingera. „Ne može tako da ostane, da se odgovorni kriju pozivajući se na svoje neznanje ili na druge okolnosti ili druge postupke u to vreme. Jer zbog toga počinioci tada nisu bili zaustavljeni i nastavili su da zlostavljaju decu!“, kazao je Dizer.
Katolički reformski pokret „Marija 2.0″ pozvao je papu Benedikta XVI da odbaci svoje papsko ime. „Očekujemo da s obzirom na sve što se dogodilo, da se Jozef Racinger uzdrži od upotrebe svog papskog imena i povezanih titula i obeležja“, saopštila je feministička inicijativa. On je „na skoro drzak način potcenio seksualno zlostavljanje maloletnika“.
„Ovaj izveštaj ne sme da ostane bez posledica po minhensku i frajzinšku nadbiskupiju, ali i katoličku crkvu u celini“, saopštili su iz pokreta „Marija 2.0“ koji traže da i druge odgovorne osobe koje izveštaj optužuje za nedolično ponašanje snose odgovarajuće posledice. Pored Racingera, tu su i njegovi naslednici na mestu nadbiskupa, kardinal Fridrih Veter i sadašnji kardinal Rajnhard Marks, koji je optužen za formalno nedolično ponašanje u dva slučaja.
Predsedavajući Nemačke biskupske konferencije Georg Becing požalio se na „pogubno ponašanje crkvenog vrha“ i upozorio: „Dovoljno je dugo zataškavano i prikrivano, sada je vreme za istinu“.
Benedikt, nekadašnji kardinal Jozef Racinger, vodio je nadbiskupiju Minhena i Frajzinga od 1977. do 1982. godine. U izveštaju koji je naručila sama nadbiskupija dolazi se do zaključka da slučajevi seksualnog zlostavljanja u eparhiji decenijama nisu bili rešavani na odgovarajući način. Uloga Benedikta XVI je posebno kontroverzna. On se tereti za nedolično ponašanje u četiri slučaja, a u pisanoj izjavi odbrane negirao je te navode. Stručnjaci pretpostavljaju da najverovatnije nije govorio istinu.
„Čak i episkopi, pa i bivši papa, mogu da postanu krivi, i u određenim situacijama to moraju javno da obznane, a ne samo u molitvi pred Bogom ili u tajnoj ispovesti“, upozorio je biskup Dizer u svojoj besedi u nedelju. On je u biskupskoj konferenciji svrstan u tabor reformatora i kaže da ga nemogućnost da neko oseti sopstvenu odgovornost i da prizna krivicu čini „tužnim i ljutim”.
Portparol katoličkog reformskog pokreta „Mi smo Crkva“ rekao je da izveštaj „jasno pokazuje isprepletanost različitih učesnika u održavanju zatvorenog crkvenog sistema moći“. Novi šef CDU Fridrih Merc očekuje sudski postupak kao posledicu prijave zloupotrebe, navodi bečki Prese.
Afera/J. J. M.
