Piše: Vladan Dinić
Srbija danas je čarobna zemlja Oz. Radi koliko možeš, uzmi koliko ti je potrebno?! I, više od toga!!
Kongresna biblioteka SAD progalsila je ovaj američki roman za decu koji je napisao autor L Frank Baum “najvećom i najomiljenijom domaćom bajkom”. Revolucionarni uspeh knjige i uspeh brodvejskog mjuzikla prilagođenog romanu naterali su Bauma da napiše još trideset dodatnih knjiga! о zemlji Оz.
Ili, može biti da je Srbija – zemlja Utopija?!
Utopija je zamisao o idealnom društvu.
Utopije se uglavnom stvaraju zbog nezadovljstva stanjem društva, pa samim tim pružaju osnovu da se kritikuje društvo. Prvi utopista bio je Thomas Mor (“Utopija”) pa Tommaso Cempanela (Grad Sunca”). Najbitniji utopisti bili su Sent Simon, Charles Fourie, Robert Oven.
Istina, u 20. veku stigle su nove vrste utopija: anti-utopije (negativne utopije), koje nastaju zbog situacije u XX veku (svetski ratovi). Najpoznatiji pisci ovakve vrste utopije su: Zamjatin (“Mi”), Haksli (“Vrli novi svet”), Orvel (“1984”). U ovim knjigama se ukratko i najčešće piše o tome kako je sve kontrolisano, zabranjeno i manipulisano. I te, anti-utopije na pesimistički način oslikavaju budućnost čovečanstva.
Koja je očito – stigla i u Srbiju!.
& Perpetum-mobile
Prema definiciji, perpetuum mobile je hipotetička mašina koja može da radi neodređeno dugo, bez spoljašnjeg izvora energije.
Druga definicija kaže da je perpetuum mobile, u stvari, mašina koja nam daje više energije nego što je uloženo u njeno pokretanje. Istina, obe definicije se direktno kose sa osnovnim principima prirode koje opisuju prvi i drugi zakon termodinamike, i naučnici su po tom pitanju vrlo isključivi.
Za naučnike je stavka da sistemi rade bez spoljašnjeg izvora energije jako važna, makar kada vode debatu sa slobodnim konstruktorima, jer postoji mnogo primera kod kojih bi na prvi pogled mogli da kažemo da jesu beskonačnog kretanja, ali ipak nisu perpetuum mobile.
Tako recimo, gledajući kretanje nebeskih tela, možemo na prvi pogled reći da se ona kreću beskonačno bez spoljašnjeg izvora energije. Međutim, očigledno je da između samih nebeskih tela postoji gravitaciona interakcija, solarni vetrovi, toplotno i elektromagnetno zračenje itd. Mašine koje se kreću uz pomoć vodene struje takođe nisu perpetuum mobile. Iako bi teoretski mogle da se kreću beskonačno dugo, svoju energiju crpe iz spoljašnjeg izvora.
Naučnici tvrde da do sada ne postoji ijedan od izuma koji ispunjava sve potrebne uslove da bi ga zvali perpetuum mobile. S druge strane, konstruktori veruju da neki od njihovih izuma daju više energije nego što ulažu, ne računajući gravitaciju, trenje i slično. Ovo ne znači da takvi izumi nisu korisni ili genijalni, jer da nije bilo ovakvih pokušaja, ne bismo imali neke od revolucionarnih otkrića koje danas koristimo. Stoga debata i dalje stoji otvorena.
Radi koliko možeš, uzmi koliko ti je potrebno?!
I, više od toga!!
Ipak, profesori državnih univerziteta u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu… nastavnici srednjih i osnovnih škola diljem Srbije odmakli su korak dalje: nisu pronašli perpetuum mobile (nemaju kad, zauzeti su blokadama!) ostvarili su san propale komunističke ideologije: radi koliko možeš, uzmi koliko ti je potrebno?!
I, više od toga!!
Sa „državnom“ (uvećanom platom!) su u blokadi, a većina njih svakodnevno radi na privatnim fakultetima i školamama i normalno (jer gazde ne bi plaćali za nerad!) primaju debele honorare. I nisu ublokadi…
Uz to ni nastavnici srednjih škola (koji podržavaju „našu decu“ i „studentsku blokadu“) ne sede skrštenih ruku, ne idu na nastavu, ali drže đacima kojima ne dozvoljavaju da dolaze na nastavu – dopunske časove iz matematike, stranih jezika, hemije, bilogije… i od roditelja „koji podržavaju našu decu“ redovno naplaćaju 10 do 15 evrića po času?! Čime su prevazišli komunističku utopiju – radi koliko možeš, uzmi koliko ti je potrebno?!
Pošteno bi bilo, ako su već u „državnoj blokadi nastave u fakultetima, srednjim i osnovnim školama, da našoj deci drže privatne časove za – džabe!
Istina, kad već nastavnici na plaćuju privatne časove, mogli bi roditelji da se žale: na primer, kao Kalimero, na tu anomalju – „anonimusima“ iz „PLENUMA“, samo kad bi znali šta je to, i kakva je to preuzeta forma iz slavnih dana komunizma!
Pride – i to ne bi mogli?
Na znaju – na koju adresu!?
