Piše: Specijalno za
Aferu Tanja Janković
Ne možemo a da ne primetimo koliko je samo sličnosti između protesta “protiv nasilja” i onih pre nekoliko godina u Banjaluci koje su njihovi akteri nazivali “Pravda za Davida”.
Mnogo je sličnosti da bismo verovali da je slučajno. I u jednom i drugom slučaju povod je tragedija i smrt mladih ljudi. I u jednom i u drugom slučaju gradjani su se nemi i šokirani od bola okupili da u tišini ožale žrtve, da pošalju poruku da svi zajedno moramo učiniti sve da se u budućnosti ovo ne ponovi.
I to nije strašno, to je normalno u nenormalnoj i tragičnoj situaciji koja nas je zadesila. Pa svi smo imali taj osećaj da želimo da zagrlimo svako dete, svakog čoveka kojeg sretnemo i da samo ćutimo i plačemo u tišini.
Strašno je što su tišinu i žalost prekinile političke poruke i urlici nekih ljudi koji krivca za tragičnu smrt dvadesetoro dece i mladih ljudi navodno traže u ministru policije,ministru prosvete,rijaliti programu i privatnim televizijama. A izgleda da je jedini i glavni cilj odlazak sa čela države predsednika Aleksandra Vučića.
Svako normalan pita se da li je moguće da se ovakva tragedija na ovaj način zloupotrebljava? Moguće je, a za one sa samo malo političkog znanja i zdravog razuma negde je i očekivano. Jasno je da protesti protiv nasilja nisu spontani, očigledno je da neko upravlja njima. Neko kome je takodje cilj slaba Srbija bez Vučića. Njima treba Srbija kojom će preko svojih poslušnika da upravljaju oni koji su je decenijama pre Vučića tretirali kao zemlju trećeg sveta, a nas nazivali Varvarima.
Treba im da Kosovo bude priznato u Ujedinjenim nacijama i da se Srbi koji su ostali južno od Ibra rasele, treba im da nestane Republika Srpska, da jug Srbije bude Preševska dolina…
Dobro znaju da ništa od toga neće dobiti dok je Vučić na čelu Srbije, i zato koriste svaku priliku.
Svi smo znali ko je stajao iza protesta u Banjaluci pre par godina kada je tragično nastradao mladić. Agenture jedne strane službe gotovo i da nisu krile da su oni inspiratori i da je cilj uništiti Republiku Srpsku.
Sada isti rukopis prepoznajemo na ulicama Beograda. Ostavka ministra policije, ukidanje rijaliti programa i smena članova REM-a su navodni zahtevi. Ili su bar bili na početku. Sada čujemo da to nije dovoljno. Traži se prelazna Vlada i ostavka predsednika Srbije. Sve osim izbora. Zato što i strane službe koje koordiniraju ovim protestima znaju da na izborima glasa većina i da je petkom na ulicama Beograda onih 3 odsto pristalica opozicije, koji ako se izborni cenzus podigne na 5 procenata ni u Parlament ne bi mogli da udju.
Eto, to je ta računica koju oni dobro znaju i zato se ide na ulice, na blokadu raskrsnica i auto puteva, na širenje laži o Aleksandru Vučiću i na strahovit i jeziv pritisak na sve one koji su ovu igranku prozreli od početka.
Završiće se i ovo, neslavno i po organizatore i po one koji love u mutnom tražeći svoju šansu da se dočepaju vlasti preko još uvek svežih dečijih grobova. Završiće se na izborima, gde će ih izborni rezultat vratiti u mišje rupe odakle su izmileli.
Na žalost ostaće samo gorak ukus kada se prisetimo da je neko pokušao da iskoristi smrt dece za politički obračun sa Aleksandrom Vučićem.