Puškinova banda – Gruzijci osumnjičeni da su uzeli knjige vredne preko 2 miliona evra pre nego što su ih zamenili falsifikatima i prodali originale u Moskvi
Petak 2. februar 2024 – Dela Aleksandra Puškina, velikog ruskog pisca, bila su među draguljima u zbirkama najprestižnijih biblioteka Evrope.
Sada, međutim, bibliotekari širom kontinenta na svoj užas otkrivaju da su retka i vredna prva izdanja dela Puškina i drugih proslavljenih ruskih pisaca 19. veka zamenjena bezvrednim faksimilima.
Francuski detektivi kažu da krađe sprovodi gruzijska mreža koja je „strukturirana, organizovana i putujuća“. Smatra se da je mreža ukrala knjige vredne više od 2 miliona evra, pre nego što ih je prodala u Moskvi.
Modus operandi obično uključuje člana bande koji traži da vidi vrednu rusku knjigu u prestižnoj biblioteci ili univerzitetu kako bi sproveo istraživački projekat. Dela se zatim zamenjuju falsifikatima, dok se originali izvlače iz ustanove.
Puškinove knjige dobijaju na vrednosti u Rusiji nakon što ga je predsednik Putin opisao kao jednog od najistaknutijih heroja zemlje, pored Petra Velikog. U Ukrajini, međutim, Puškina se široko posmatra kao simbol ruskog imperijalizma.
Francuski i poljski istražitelji sumnjaju da su lopovi možda delovali po naređenju Rusa koji su zabrinuti ne toliko za sticanje profita koliko za donošenje Puškinovih dela kući kako bi podstakli patriotizam nacije.
Najnovija žrtva bila je glavna javna biblioteka u Berlinu, koja je saopštila da je pet retkih izdanja klasične ruske književnosti odneto iz njene zgrade pored gradske opere.
Uključuju tri Puškinova dela — Braća razbojnici, Boris Godunov i Kavkaski zatočenik — kao i prva izdanja futurističkih knjiga Aleksandre Ekster i pesnika Alekseja Kručjonih. Zbirno se procenjuje da količine vrede nekoliko stotina hiljada evra.
Izgleda da je krađa otkrivena tek nakon što je policija dojavila Državnoj biblioteci Berlina o tomovima koji su ukradeni drugde u Evropi. Zbog velike finansijske i kulturne vrednosti knjiga, posetiocima biblioteke bilo je dozvoljeno da ih pregledaju samo u čitaonici.
Veruje se da je banda napravila detaljne fotografije stranica i koristila ih za pravljenje ubedljivih replika knjiga, koje su potom potajno zamenjene originalima.
„Faksimili su izuzetno dobro napravljeni“, rekla je za Der Tagesspiegel Barbara Hajndl, portparolka biblioteke. „Morate da ih pogledate pomoću lupe da biste prepoznali neslaganja, kao što su fine tačke u štampi, netačan pečat ili drugačiji papir.
Univerzitetska biblioteka u Viljnusu u Litvaniji izgubila je 17 knjiga u vrednosti od oko 439.000 evra, Univerzitetska biblioteka Tartu u Estoniji je ukrala osam dela vrednih oko 158.000 evra, a Nacionalna biblioteka Letonije izgubila je dva dragocena dela 2022.
Varšavska univerzitetska biblioteka u Poljskoj takođe je otkrila da je nestalo 79 dela iz njene retke ruske kolekcije. Njihova vrednost se procenjuje na više od milion evra.
„Bilo je to kao vađenje krunskih dragulja“, rekao je Hijeronim Grala, profesor istorije na Univerzitetu u Varšavi, za AFP, francusku novinsku agenciju. Rekao je da je “razoren” zbog gubitka.
U Francuskoj, među institucijama na meti lopova spada i nacionalna biblioteka u Parizu, koju je prošle godine 40 puta posetio 48-godišnji Gruzijac koji je rekao da piše tezu o „demokratiji u ruskoj književnosti 19. videti prva izdanja dela Puškina i Gogolja, kao i Mihaila Ljermontova i Fjodora Dostojevskog. Kada su bibliotekari proveravali u jesen, otkrili su da su originali, čija je vrednost procenjena na 450.000 evra, zamenjeni faksimilima. Sumnjaju da je knjige prokrijumčario iz biblioteke u praćci, koju je, kako kaže, nosio jer je povredio desnu ruku. Biblioteka je započela reviziju svojih bezbednosnih procedura u pokušaju da izbegne ponavljanje.
Jednog osumnjičenog Gruzijca uhapsila je u novembru na briselskom aerodromu belgijska policija po litvanskom nalogu za hapšenje, a trojica su zadržana u Francuskoj. Oni su optuženi za „krađu u organizovanoj grupi“. Oni negiraju optužbe i kažu da su samo hteli da fotokopiraju radove pre nego što prodaju faksimile u Gruziji.
Adam Sage, Pariz
Olivije Mudi, Berlin
The Times
