Usled sve većeg pritiska Zapada na Južnoafričku republiku da uhapsi ruskog predsednika Putina ukoliko dođe na samit Briksa, a po optužnici Međunarodnog krivičnog suda, dogovoreno da Moskvu predstavlja Lavrov
Posle meseci spekulacija i niza pritisaka, potencijalni međunarodni skandal je izbegnut. Moskvu će na samitu predstavljati ruski ministar spoljnih poslova, Sergej Lavrov. Odluka Putina da ne putuje u Johnesburg, ipak, predstavlja uspeh Zapada.
Svemu je prethodila velika polemika u kojoj je navodno Pretorija rekla da joj je iz Rusije poručeno da bi hapšenje Putina bila „objava rata“, što je ranije danas portparol Kremlja, Dimitrij Peskov, demantovao.
Međunarodni krivični sud je optužio ruskog predsednika Vladimira Putina i komesarku za decu Mariju Lavovu-Belovu za ratni zločin deportacije dece iz Ukrajine u Rusiju, što Moskva odbacuje kao laž. Rusija (kao ni SAD, ali ni Kina) ne priznaje nadležnost Međunarodnog krivičnog suda i nije potpisnik Rimskog statuta.
Južnoafrtička republika u problemima
U Južoafričkoj republici je opozicija povela sudski spor kako bi primorala državu da ispoštuje obaveze kao jedna od potpisnica Rimskog statuta kojim je osnovan Međunarodni krivični sud.
Južnoafrički predsednik Siril Ramafosa ranije je rekao da bi svaki pokušaj hapšenja ruskog predsednika Vladimira Putina kada bude posetio zemlju sledećeg meseca bio objava rata Rusiji.
Ramafosa je u sudskim dokumentima koji su objavljeni u utorak rekao da je „Rusija jasno stavila do znanja da bi hapšenje njenog sadašnjeg predsednika bila objava rata“.
Putin je pozvan na samit BRIKS-a u Johanesburgu sledećeg meseca, ali je meta naloga Međunarodnog krivičnog suda za hapšenje – odredba koju bi Pretorija, kao članica MKS-a, trebalo da primeni da on prisustvuje.
Diplomatska dilema Južne Afrike se odigrava na sudu, gde vodeća opoziciona stranka, Demokratski savez (DA), pokušava da prisili vladu i osigura da lider Kremlja bude zadržan i izručen MKS-u ako kroči u zemlju.
U svom odgovoru, Ramaphosa je opisao prijavu tužioca kao „neodgovornu“ i rekao da je nacionalna bezbednost u pitanju. Prema rečima predsednika, Južna Afrika traži izuzeće prema pravilima MKS-a na osnovu činjenice da bi hapšenje moglo da ugrozi „bezbednost, mir i red države”.
„Bilo bi u suprotnosti sa našim ustavom rizikovati upuštanje u rat sa Rusijom“, rekao je on, dodajući da bi to bilo protivno njegovoj dužnosti da zaštiti zemlju.
Hapšenje bi takođe ugrozilo misiju koju predvode Južna Afrika da se okonča rat u Ukrajini i „zabrani bilo kakvo mirno rešenje“, napisao je Ramafosa.
Ugovor o Međunarodnom krivičnom sudu navodi da zemlja članica treba da se konsultuje sa sudom kada identifikuje probleme koji mogu da ometaju izvršenje zahteva i da sud ne može nastaviti sa zahtevom za hapšenje ako bi to zahtevalo od države da prekrši međunarodna pravila o diplomatskom imunitetu.
Južna Afrika je trenutni predsedavajući grupe BRIKS, skupa ekonomskih teškaša koji takođe uključuje Brazil, Rusiju, Indiju i Kinu, koja sebe vidi kao protivtežu zapadnoj ekonomskoj dominaciji.
Zamenik predsednika Južne Afrike Pol Mašatile rekao je u nedavnim intervjuima lokalnim medijima da vlada pokušava da ubedi Putina da ne dođe – ali do sada bezuspešno.
Potpisana u junu i prvobitno označena kao „poverljivo“, Ramafosina izjava pod zakletvom objavljena je u utorak, nakon što je sud odlučio da bude objavljena.
Istorijske veze
Južna Afrika ima jake ekonomske i trgovinske odnose sa Sjedinjenim Državama i Evropom.
Trgovina sa Rusijom je mnogo manja, ali Pretorija ima veze sa Moskvom decenijama unazad, od kada je Kremlj podržao vladajuću stranku Afrički nacionalni kongres u njenoj borbi protiv aparthejda.
Ramafosa je prošlog meseca predvodio mirovnu delegaciju sedam zemalja, uključujući predstavnike Egipta, Senegala i Zambije, na pregovore u Kijevu i Sankt Peterburgu.
Komentarišući izjavu pod zakletvom na marginama proslave Dana Nelsona Mandele u rodnom mestu pokojnog lidera Kunu, Ramafosa je opisao slučaj kao „zamršeno diplomatsko pitanje“.
Afera / A. Chatten
