Ruski predsednik Vladimir Putin potpisao je zakon prema kojem zemlje koje ograničavaju ili zabranjuju ruske medije podležu recipročnoj represiji „ogledala”.
Prema zakonu , „u slučaju zabrane (ograničenja) delovanja ruskih medija na teritoriji strane države“, generalni tužilac i zamenici mogu primeniti slične mere prema medijima ove zemlje koji deluju u Rusiji, a koji će dovesti do „prekidanja akreditacije dopisnika”, opoziva registracije ili licenci i zatvaranja kancelarija.
Zabrana se može ukinuti “tek nakon otklanjanja okolnosti koje su poslužile kao osnov za njeno usvajanje”, navodi se u dokumentu.
Novi zakon takođe dozvoljava državnom tužiocu i narodnim poslanicima da oduzmu registraciju ili dozvolu za emitovanje bilo kog medija pod određenim okolnostima, i to:
širenje lažnih informacija;
diskreditovanje aktivnosti Oružanih snaga Rusije;
demonstracija jasnog nepoštovanja „društva, države i zvaničnih simbola Ruske Federacije“.
Širenje „informacija koje sadrže pozive za organizovanje i (ili) učešće u nedozvoljenim javnim događajima“, kao i pozive na uvođenje sankcija Rusiji i njenim građanima, može dovesti do obustave rada i, eventualno, oduzimanja dozvole.
Ranije su takva ovlašćenja imali samo sudovi.
Кako će to raditi
U slučaju prvog prekršaja, generalni tužilac ili njegov zamenik će uputiti zahtev Roskomnadzoru, koji reguliše rad medija, sa zahtevom da obustavi rad medija do tri meseca. U slučaju ponovljenog prekršaja, sličan nalog se može izdati na šest meseci. Ako se lažne informacije ponovo šire, registracija publikacije će biti poništena.
Prema zakonu, Roskomnadzor može da ukloni ograničenje ako mediji isprave situaciju u propisanom roku.
Preduslovi
Zakon je usvojen kao odgovor na ono što je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova nazvala „medijacidom zasnovanom na etničkoj pripadnosti i političkim mišljenjima“.
Novi svet Rusije u Ukrajini, koji je pokrenut krajem februara, dodatno je zaoštrio odnose između Moskve i Zapada. Jedan broj zapadnih zemalja uveo je zabrane i ograničenja rada nekih ruskih medija. Na primer, RT i njegovi nalozi na nekim platformama društvenih medija postali su nedostupni prvo u EU, a zatim u Australiji, Кanadi i Velikoj Britaniji.
Rusija je odgovorila blokiranjem sajtova nekoliko zapadnih vladinih publikacija kao što su Bi-Bi-Si i Dojče vele.
Pravda.ru
