„Sibirska zavisnost” matirala Ursulu fon der Lajen:
Piše: Vladan Dinić
“Vest dana glasi”: Ruska rublja na finansijskim berzama proglašena je za valutu s najboljim rezultatima ove godine! Sa porastom vrednosti od 21 odsto u odnosu na evro i 15 odsto prema američkom dolaru?!
“Vest dana 2”: Brisel je “u meču” protiv „gasne rublje” izgleda ipak poražen! Najmanje 20 evropskih energetskih giganata diskretno, ali ipak i javno, ispunilo “martovski ukaz” i zahtev Kremlja i ruskog predsednika Vladimira Putina, i otvorilo dva računa u Gasprombanci! Jedan u evrima, drugi u rubljama i – tako podmiruje pristigle obaveze za gas i naftu.
Dakle, Ursula fon der Lajen (Ursula Gertrud von der Leyen; dev. Albreht), predsednik Evropske komisije (EK) pretpela je, zasad, rečnikom boksa, samo “tehnički nokaut” u energentskom ringu i borbi s Vladimirom Putinom i debelo sudarila sa bumerangom sankcija koje je, očito uz debelu pomoć i diktat SAD, oko bojkota i embarga “ruske nafte i gasa” – sama pokušala da sprovede, preciznije – da naredi članicama EU da je (po)slušaju?!
Dakle, Brisel i fon Lajdenova su prećutno priznale poraz svoje politike i sad, javno ili tajno najveće evropske kompanije otvorilo je račune u Gasprombanci (kako bi se uplate u evrima zamenile u rublje!), dok je još 24 firmi zatražilo obaveznu i neophodnu dokumentaciju za takve poslovne transakcije”.
Poslednjih dana aprila, oštro i zapovedno Lajenova je upozorila evropski energetski sektor u biznisu s „Gaspromom” – da “ni po koju cenu” ne otvaraju račune u banci ruske gigant-firme GASPROM i da se najveće evropske kompanije koje se bave uvozom “ruske nafte i gasa” uopšte ne upuštaju u konverziju uplata u evrima (za već isporučeni gas) – u rublje. Ali, ceh bahatosti, lažni osećaj moći je stigao na naplatu…
Poučeni iskustvom Poljske i Bugarske, kojima je slavina jednostravno zavrnuta, glavni i vodeći snabdevači nemačkog, italijanskog i drugih nacionalnih tržišta unutar EU suočili su se s dilemom: da li se “pokriti ušima” i povinovati političkom diktatu Ursule fon der Lajden i Brisela, ili kad im krajem maja stignu na naplatu računi od „Gasproma” – da rizikuju – sudbinu Poljske i Bugarske, kojima je „gasna slavina” u Moskvi zavrnuta onog časa kad su odbile da prihvate “novu gasnu realnost”, plaćanje u rubljama i platni režim koji je nametnula Rusija.
U međuvremenu, „Gasprom” je evropskim klijentima nedavno olakšao situaciju (oko toga ko određuje kurs zamene dve valute), saopštenjem da u transakcije novca neće biti upletena Centralna banka Rusije (koja je pod sankcijama), već da će zamena evra u rublje obavljati preko računa, kod ruskog Nacionalnog klirinškog centra.
Primoran s munjevitim manevrima velikog broja evropskih energetskih firmi, nevoljnih da ispadnu iz gasnog biznisa s Rusima (i zarade), Mario Dragi, italijanski premijer, poručio je Lajenovoj “da nigde ne piše” – da je zabranjeno nabavljati sibirske energente….
U svom jadu, suočen s rastućim privedno-finansijskim nevoljama koje naviru kao cunami, i posledicama pet paketa sankcija protiv Rusije po inflaciju i privredni rast u Evropskoj uniji, Brisel je prošle nedelje, u petak, naravno iza zatvorenih vrata, odustao od pretnji svom energetskom sektoru.
U ponedeljak, saopštenju, EK je “poručila” – “sankcije ne sprečavaju kompanije da otvore račune u za to utvrđenoj banci, i da mogu da plaćaju ruski gas, sve dok to čine u valuti predviđenoj postojećim ugovorima.
Prema uputstvu Brisela, evropski energetski giganti trebalo bi da daju „jasnu izjavu” da – kad izvrše plaćanje u evrima ili dolarima, smatraju da su njihove obaveze prema postojećim ugovorima izvršene?!
Ipak, Brisel je u utorak, opet zaoštrio svoju pregovaračku poziciju prema svom energetskom sektoru unutar EU. „Otvaranjem računa u rubljama u ruskoj banci za plaćanje gasa bile bi prekršene sankcije protiv Moskve”, saopštila je EK.
U međuvremenu, namera Ursule fon der Lajen izrečena 4. maja da će EU „u narednih nekoliko dana” da uvede potpunu zabranu biznisa s ruskom naftom – postala je – bespredmetna?!
Ali, posle niza neuspešnih rundi pregovora članica unije o „šestom paketu sankcija” koji je trebalo da obuhvati i naftni embargo, sve to je pod znakom pitanja.
Posle poslednje runde, u ponedeljak, Peter Sijarto, mađarski ministar inostranih poslova ustvrdio je: „Budimpešta tim povodom nije dobila nijedan ozbiljan predlog od EK”.
Prema Peteru Sijartu, Mađarskoj je, da bi eventualno odustala od najavljenog veta na „šesti paket”, za odvikavanje domaće privrede od ruske nafte i tehničko prilagođavanje još nepoznatim novim energetskim izvorima, potrebno NAJMANJE pet godina!
I, uz to – između 15 i 18 milijardi evra novih investicija!
Ali, i da “Budimpeštu veoma interesuje odgovor na pitanje: koliko novca je spremna da uloži EK?!”
Još precizniji, na sastanku u Briselu, bio je Kiril Petkov, bugarski premijer koji je upozorio da Bugarska, u ovom času nije spremna da sa „90 odsto zavisnosti od ruske nafte i gasa, preko noći padne na nula izvora energije!!”
O sudbina briselske zamisli o naftnom embargu Rusiji i oglasio se i Đuzep Borelj, dosta pesimistički:
„Mađarska je istakla ekonomske, a ne političke razloge svog otpora. Neizvesno je da li će za usvajanje ’šestog paketa’ biti potrebno nedelju ili dve, ili više sedmica.”
Da je Brisel u nekoj vrsti „ćorsokaka” kad je reč o najavljenom embargu, možda svedoči i najnoviji predlog s one strane “Velike bare”. Zvanični Vašington najavio je da će na predstojećem samitu G-7 ove sedmice predložiti da evropske države uvedu tarife na rusku naftu kao bržu alternativu potpunom naftnom embargu, javio je Rojters.
Brisel očekuje da bi se dežurna tema naftnog embarga možda mogla razrešiti usvajanjem nekog novog formata, perpetum-mobila predloga Fon der Lajenove, na neformalnom skupu lidera EU 30. i 31. maja.
Ali, usred svega – EK je u prvoj zvaničnoj proceni od izbijanja sukoba u Ukrajini dramatično srezala i snizila procenu privrednog rasta evrozone (2,7 odsto) ove godine i drastično podigla očekivanu stopu inflacije (na oko 6,1 odsto)!
Opravdanje: zabrinjavajući rast cena energenata?!
foto: neweurope.eu
