Kada su se evropski lideri krajnje desnice okupili u Madridu u januaru, nisu imali problem da iznesu ujedinjeni stav o svemu što im je drago… Bilo da je to obračunavanje sa imigrantima ili podrška „evropskim hrišćanskim idealima“. Ali kako su se ruske trupe gomilale na ukrajinskoj granici, bili su podeljeni oko jednog pitanja: pretnje koju je predstavljao predsednik Rusije Vladimir Putin. Kako se izbori približavaju, kandidat krajnje desnice povuzuje se sa ruskim predsednikom kroz mrežu finansijskih veza i istorije podrške, koja se jedva smanjila uprkos ratu u Ukrajini.
Marin Le Pen, protivkandidatkinja ekstremne desnice za francusko predsedništvo, usprotivila se paragrafu u završnoj izjavi u kojem se poziva na evropsku solidarnost u suprotstavljanju „ruskim vojnim akcijama na istočnoj granici Evrope“. Čak i na skupu neliberalnih nacionalista, ona je bila van sebe u svojoj odanosti Putinu.
Sada, na web stranici njene kampanje, izjava lidera se pojavljuje sa tim paragrafom urezanom u nepriznatu promenu u tekstu. Ovo malo podmetanje je u skladu sa podrškom Putinu, tolikom da je čak ni njegovo pustošenje Ukrajine nije umanjilo.
Tokom protekle decenije, partija Marin Le Pen, Nacionalni savez, nekadašnji Nacionalni front, pozajmila je milione od ruske banke, a Le Penova je podržala Putinovu aneksiju Krima 2014. godine, kao i njegovo mešanje te godine u regionu Donbas u istočnoj Ukrajini, gde je upravo ove nedelje Rusija udvostručila ofanzivu.
Njena podrška Putinu je jedno u vremenu mira, a drugo u vremenu rata. Rusija, koja je nuklearna sila, trenutno sprovodi operacije u jednoj evropskoj državi, a Le Penova je bliža nego ikad predsedničkoj fotelji i sve je bliža Makronu.
Hoće li Francuska postati “slaba karika”?
Ankete koje pokazuju da je Le Pen dobila oko 44,5 odsto glasova u odnosu na Makronovih 55,5 odsto, predstavljaju gotovo jednak “šok” poput onog koji je izazvao Bregzit i pobeda Donalda Trampa 2016. Kao i u Britaniji i Sjedinjenim Državama, otuđenje i ekonomske poteškoće “nahranile” su francusku spremnost da se kocka sa nacionalističkim snovima.
Ukoliko Marin Le Pen pobedi, što nije verovatno ali je i dalje svakako moguće, to će skoro sigurno slomiti savezničko jedinstvo koje je osmislio predsednik SAD Džo Bajden u pokušaju da porazi Putina. To bi predsedniku Rusije dalo njegovog daleko najvažnijeg saveznika u Evropi, jednog kojeg bi mogao da iskoristi u cilju da odvoji Evropu od Sjedinjenih Država i razbije decenijama star projekat jedinstva Evrope.
Džulijen Noseti, stručnjak za Rusiju na Francuskom institutu za međunarodne odnose, rekao je da postoji „potpuna ideološka usklađenost između Putina i Le Penove“ – koja bi bila duboko zabrinjavajuća za američke i evropske saveznike Francuske.
Rat u Ukrajini naterao je Marin Le Pen da malo “zaokrene kurs” rekavši da je “Putin prešao crvenu liniju”, ali ona i dalje kaže da je njen spoljnopolitički prioritet približavanje Rusiji kada borbe prestanu.
Otkako je Le Penova 2011. godine došla na čelo stranke, samo je produbila njenu sklonost prema Putinu, putovala je četiri puta u Moskvu i jednom na Krim. Ona bi, kako kaže, podržala sankcije Rusiji, ali ne i prekid uvoza ruske nafte i gasa, što je izjednačila sa ekonomskom smrću Francuske.
“Moramo da mislimo na naš narod – rekla je nedavno u jednom intervjuu, a ta izjava je u skladu sa snažnim fokusom na prihode, koji je pokrenuo njenu kampanju. Većina Francuza je više fokusirana na to da preživi do kraja meseca nego da izvuče Rusiju iz Ukrajine.
Svakako, Le Penova je hvalila svoju vezu sa Putinom sve dok nije došao 24. februar. Ona je u svoju izbornu brošuru uključila fotografiju na kojoj se rukuje s njim kao dokaz njenog “međunarodnog stasa”. Ovaj materijal je naglo nestao iz vidokruga nakon što je Putin naredio operacije u Ukrajini.
Fotografija je nastala u Kremlju 24. marta 2017. godine. To je bilo nemalo pre pre prvog kruga poslednjih predsedničkih izbora, u kojima je Makron pobedio Le Penovu sa 66,1 prema 33,9 odsto. Liderka Nacionalnog saveza tada je rekla da će odmah razmotriti ukidanje “nepravednih sankcija Rusiji ako bude izabrana”.
Što se tiče Putina, on je sa znalačkim podsmehom rekao da Rusija „ni na koji način ne želi da utiče na događaje“.
Žan Maris Ripert, ambasador Francuske u Moskvi od 2013. do 2017. godine, rekao je u jednom intervjuu da je jedan njegov evropski kolega, koji mu je blizak prijatelj, pitao Putina nakon izbora zašto je podržao Le Penovu.
“Zato što su mi rekli da će pobediti – navodno mu je odgovorio Putin.
Pobeda bi, verovatno, Putinu i odgovarala. Le Penova, posvećena “jednakoj udaljenosti” između velikih sila i neprijateljski raspoložena prema “američkom protektoratu na evropskom tlu“, u Putinu vidi branioca nacionalne države, porodice i hrišćanstva od multilateralizma koji erodira granice i nereligioznog kulturnog propadanja.
“Sve se vrti oko suvereniteta. Suverena država protiv međunarodnih organizacija, suverena tradicionalna porodica protiv prava LGBTQ zajednica – kaže Marlen Laruel, francuska direktorka Instituta za evropske, ruske i evroazijske studije Univerziteta Džordž Vašington.
Tu je potom i novac. Kako nije mogla da dobije kredit od francuskih banaka, Le Penova i njeni najbliži saradnici potražili su spas kod Rusa. Kako navodi New York Times, uzeli su zajam od 9,4 miliona evra, tada 12,2 miliona dolara, uz kamatu od 6 odsto, od Prve češko-ruske banke u septembru 2014. Trebalo je da bude otplaćen do 2019. godine.
Valeran de Saint-Džasst, koji je dugo bio blagajnik stranke pre nego što je napustio funkciju prošle godine, pregovarao je o dogovoru u Moskvi. U pisanom odgovoru na pitanje zašto su francuske banke odbile bilo kakav zajam za Nacionalni savez, rekao je: “Moje iskustvo sa šest velikih francuskih bankarskih grupa je da se povinuju naređenjima političke izvršne vlasti”, piše Telegraf.