Piše: Ratko Zorić, predsednik Udruženja boraca rata od 1990. Beograda
Borio sam se i branio Srbiju u vreme kada se Jugoslavija raspadala a sa njom i Jugoslovcenska narodna armija (JNA) čiji sam rezervista bio te 1991. godine.
Bio sam kurir i kada su me kao rezervistu poslali u rat dali su mi minobacač koji nisam znao da koristim.
Sve se raspadalo, nije više bilo ni Jugoslavije a ni JNA.
Srbija nije tada znala svoje ratne ciljeve, nsimo bili zvanično država a Srbe su u rat slali sa petokrakama na kapama.
Kažu da se ideja jugoslovenstva rodila u Zagrebu. Kada sam služio redovni vojni rok u Bihaću, 1985. godine, gotovo svi vojnici iz Srbije su se izjašnjavali kao Jugosloveni, dok nijedan Hrvat se nije tako deklarisao, kao Jugosloven.
Mi Srbi i dan danas imamo tu neku ideju jugoslovenstva. I dalje se peva pesma “Igra rokenrol cela Jugoslavija”.
Naše Udruženje danas broji više od 40 hiljada članova.
Posedujem boračku legitimaciju i to mi čini čast.
Pozivam sve članove i sve borce koji još nemaju boračku legitimaciju da dođu u naše Udruženje i dobiće informacije na koji način mogu da steknu taj dokument.
Iskreno se nadam i želim da Srbija više nikada ne ratuje ili bar da veže sto godina bez ijednog ratnog dana.
Prvi bih se ponovo javio da ratujem ako bi bili napadnuti ali ova naša deca i njihova deca jednog dana, treba i moraju da žive u miru.
Nije patriota onaj koji će da zgrabi pušku i da uludo izgubi glavu.
Za mene je mnogo bolji patriotizam onaj u kojem će Srbija da pobeđuje znanjem, naukom, tehnologijom, kulturom…
Srbiji su danas potrebne neke druge pobede a ne one ratne.
Tekst je nastao u sklopu projekta “Veterani pišu”
