Osvrt na novu zbirku pesama “Rudarenje duše” Milana B. Popovića , dao je i ugledni književni kritičar i književnik Vasa Radovanović:
Kao što Milan B. Popović u knjizi Rudarenje duše u uvodnoj i nosećoj pesmi Poezija je rudarski posao kaže, on – izvrne celu svoju utrobu na A4 papir i onda pred nas iznese najtananije ali i najdublje treperenje svoje osetljive pesničke lire dok:
Osetiš bol istegnutih tetiva
Grč desne ruke od prekucavanja stihova
Osetiš bol lumbalnih pršljenova kičme
Primetiš koliko su ti zamašćeni krvni sudovi…
Milan živi poeziju i za nju, punim plućima sa neo-graničenom verom u njenu moć. Svoj život je pretvorio u stihove. Veruje u njihovu moć, moć pisane reči, moć poezije kada se piše iskreno i iz srca.
Knjiga je podeljena u dva ciklusa i sadrži trideset pesama ujednačenog samoispovednog tematsko-motivskog sadržaja.
Pesnik ume i da bude beskrajno hrabar i snažno podigne svoj glas u susretu sa nepravdama i zlom kojima smo svi okruženi.
Svoj emocionalni prtljag nosi sa sobom i bori se sa aždahama i silama zla. Ta sinergija osećajnog i buntovnog čini najveću vrednost njegove poezije. Svoja emocionalna iskustva, kroz večitu borbu osećajnosti i razuma, pretvara u stihove kojima nas poziva da zajedno, brutalno i oštro, podignemo glas i u lice kažemo ne lažnom moralu i obezverenom društvu.
A nagledao sam se račundžija i laktaša i drkadžija,
Politikanata, snobova i poltrona i kvazi umetnika….
Pun mi je kofer njih!
Oni su moja prošlost!
Kao svoje pesničko oruđe on upotrebljava veliki broj metafora, alegorija, simbola, komparacija, apostrofa i drugih stilskih figura, ali i refleksivnu misaonost i sugestivne slike koje ogoljuju sredinu u kojoj živimo i surovorealno prikazuju, često, licemeran odnos pojedinaca prema svom okruženju.
…Arhangeli i đavoli i jesu jedina pouzdana datost –
Naših nepouzdanih postojanja!
U sudaru različitih osećanja, poput radosti i melanholije nastaju Milanovi stihovi, pesme koje buncaju i plaču. Međutim, njegova surova buntovnost seče poput noža i poziva na akciju. Nastaju pesme snažnog bunta i otpora. Pesnik, to nežno i osetljivo biće, gnuša se i prezire morbidno doba supermarket kulture 21. veka.
Asocijalni ljudi, asocijalne mreže…
Facebook, Instagram,You Tube, Twiter, etc.
Sve je na prodaju, uskoro će i DNК…
Znaci interpunkcije (zarezi, crte, tačke…) često se nalaze na najneočekivanijim mestima prkoseći uvreženim književnim pravilima, ali to je sve urađeno sa pesnikovom namerom da nam naglasi svoje stihove tamo gde on misli da treba, ali i sa željom da nas uvuče u svet svoje pesničke imaginacije, da svojim razrešenjima i tumačenjima njego-voj poeziji damo nov oblik i život shodno našoj percepciji iste.
Pesnik opisuje sumornost vremena u kojem živimo. To je doba prepuno izdaja i laži, ali on peva i ode onim iskrenim prijateljima, ljudima koji su zrno peska u okeanu, koji su mu se našli u najtežim životnim trenucama i koji mu svojim postojanjem i prijateljstvom pomažu da prebrodi lične Scile i Haribde. Neka suviše lična obraćanja prija-teljima (Slađani Milošević, Ninoslavu Ž, Miroslavi Petrić-Dedić, Milanu Mihajloviću…) kao i mnogim drugim u pesmi Srećan Vam dan, znaju, kao i sve drugo što je suviše lično, da nateraju kvalitativnu amplitudu stihova da zaigra, ali to je Milan, onaj pravi kod koga emocije i čisto srce uvek prevladaju. Perom modre krvave tinte beleži sve. Često ostavljen od svih peva:
Ne znaju za našu usamljenost,
Manjak inspiracije
Za izdaju najboljeg prijatelja,– prijateljice
Za naše zdravstveno stanje
Ne znaju za SMS koji čekamo mesecima
Za neuzvraćene ljubavi
Ne znaju za tajne
Tajnu povesti,
Tajnu ispovesti, pričesti, nafore i crnoga vina!
Brutalno i oštro peva o mukotrpnosti bivstvovanaja, ali i stihovanja. On se penje od dna do vrha i nazad – u jednom trenutku je dostigao nirvanu, a već u sledećem izgovara: ,,Ja ne želim da budem tu!ˮ (pesma Treptaja huk). Pesnik preispituje smisao svog života. Po Emilu Zoli: ,,Smisao života se sastoji u beskonačnom osvajanju nepoznatog, u večnom naporu da se sazna više.ˮ
Fascinatni su pesnikova visokouzvišena vera, kao i rodoljublje. U Jevanđelje po Marku (9:23) piše: ,,Sve je moguće onom koji verujeˮ. Pesnik je Gospodu zahvalan za sve što je dobio na dar, ali se i pita ko je, u stvari, on.
Dao si mi simfoniju, gudala i violončela,
Stihove i pesme,
Božji, tvoj dar za komponovanje…
… Molim te reci mi sada – ko sam ja.
Jer, ja osim pesme i simfonije – ne osećam – ništa?
Milanovu poeziju posebno izdvaja sposobnost da napravi zanimljive i retke sklopove reči: nestvarno stvarno ili Predsedniče stanara duše moje i druge.
Pesnik preispituje sebe, ali i druge da bi stigao do vaskolike istine. U Malom Princu Antoan de Sent Egziperi je napisao: ,,Mnogo je teže suditi sebi samom nego drugima. Ako uspeš sebi dobro suditi, znači da si pravi mudracˮ. Milan B. Popović uspeva u tome.
Najuspešnije pesme u ovoj knjizi su, svakako, Poezija je rudarski posao i Stara dama bunca i plače, a posebno bih izdvojio i Pokrov iznad mene.
Njegova poezija je klasična, uglavnom, slobodnog i raspričanog stiha, čvrstog ritma i skladne melodije. Svestan je uticaja muzike na osećanja, a to su prepoznali i mnogi cenjeni muzičari, među njima i najveća imena srpske i ex-yu scene, metal, rok, rege i hophop usmerenja (Slađana Milošević, Del Arno bend, Zoran Marinković Bjesomar, Alogija, Zele Lipovača i mnogi drugi). Na njegove stihove su komponovane pesme i objavljena dva kompilacijska cd albuma sa preko pedeset pesama i veoma uspešno su prihvaćeni od strane publike i kritike. Pored poezije Milan B. Popović se uspešno bavi novinarstvom, kao muzički recenzent i jedan je od najvećih poznavalaca domaće rok scene.
Kao gost, na kraju ove knjige, sa tri pesme, zastupljen je Milanov pesnički sabrat, Dragiša Aćimović, lirik specifične poetike koji obećava.
Knjigu obogaćuju sjajne ilustracije Damira Pavića Septika, legende regionalne underground scene. Naslovnu stranu je uradila Tea Jagodić.
Rudarenje duše je pesnikov poetski dnevnik ali i manifest sopstvenih životnih stavova i opredeljenja. Kroz poeziju on vida svoje duboke rane. ,,Kad dođeš na svet čitav svet se osmehuje, a ti plačeš. Vodi svoj život tako da na dan svoje smrti čitav svet plače, a ti budeš jedini koji će se smejatiˮ su mudre Konfučijeve reči. Milan je smisao svog života pronašao u poeziji i muzici, ostavljajući iza sebe knjige poezije i cd-albume. Verujem da će ih čitaoci slične poetske percepcije sa zadovoljstvom prihvatiti i shvatiti – Poezija je rudarski posao.
Vasa Radovanović, književnik
A posebnu draž nove zbirke Milana B, Popovića “Rudarenje duše” predstavlja njegova pesma i posveta velikoj muzičkoj divi i kraljici srpskog rokenrola, Aleksandri Slađani Milošević:
Milan B. Popović:
HVALA VAM A. SLAĐANA MILOŠEVIĆ ŠTO STE PRVA STALA U MOJU ODBRANU I ZAŠTITU КAO PESNIКA I ČOVEКA!
Posvećeno umetnici planetarno svetskog renomea i kalibra – ALEКSANDRI SLAĐANI MILOŠEVIĆ!!!
Ispljuni bol кoji imaš u sebi
Zapiši je na ofsetni beli papir
Кreiraj umetnost od boli,
Pocrveneće od prolivene кrvi,
Кoja će procureti po radnom stolu,
Niz tastaturu kompjutera!
Svu gorčinu, čemer, jad i jed,
Кoji te кida, lomi igrize,
Seče ti dušu na sitne кomade,
Gori u tebi –
Lomi te danima, godinama, decenijama,
Кriješ se – a кrvave oči te otкrivaju,
I ne možeš da zaspiš ni danju ni noću!
Ne mogu,
Ni ja,
Ni ti brate,
Ni ti sestro,
Po pesmi,
Znam da me razumeš i štitiš
Кʼo кosmičкa majкa!
Naša bol je zajedničкa
Ovoj marvi oкo nas neopisiva i nedoкučiva!
Svi bi da nam uzmu dušu i privatnost
Svi bi da se oкoriste o nas
Svi bi hteli vaše slave Slađana jedan minut!
Ja sam privilegovan i počastvovan
I Bogom dan što sam Vaš
Omiljeni balкansкi urbani pesniк broj 1.
Bez Vas i vašeg zalaganja
Za moj status i ime na sceni
Ja, Milan B. Popović, bih i sada
bio samo jedan od 1.000 pesniкa кoji se кoprcaju!
Evo, кažem, javno, A. Slađana Milošević,
Prva damo rocкa & heavy metala u SFRJ & Srbiji:
Zahvalan sam vam besкrajno na svemu!
Ne znaju za našu usamljenost,
Manjak inspiracije
Za izdaju najboljeg prijatelja, prijateljice
Za naše zdravstveno stanje
Ne znaju za SMS koji čekamo mesecima
Za neuzvraćene ljubavi
Ne znaju za tajne
Tajnu povesti,
Tajnu ispovesti, pričesti, nafore i crnoga vina!
Ne znaju da su masa i marva,
Ne znaju da su neobrazovani i intelektualno ograničeni,
Ne razumeju suštinu pesama moje
Debitantske knjige pesama iz 2006. godine:
Molitva Tetovirnog Srca,
Čitaju pesme po tri puta i ne kapiraju poentu pesama
A sve jasno i lepo piše!
Ne znaju da kažu: Dobar dan!
A, moja malenkost, poeziju, urbopoetiku, i dalje piše,
Isljučivo zbog planetarnih umetnica i svetskih zvezda,
Poput Vas, prijateljice. A. Slađana Milošević –
Jer me neprekidno podržavate, evo već, petnaest godina,
I prva ste osoba кao najveći i najsnažniji
Žensкo-mušкi žestoкi gitarsкi ibanez metalni biк
Povuкli za mene i moju poetiкu!
I ja to poštujem, cenim i pamtim!!!
U tom smislu i kontekstu, ova moja pesma,
predstavlja simboličan, ali zaista od mog srca i duše,
u znak zahvalnosti i pažnje lično Vama –
A. SLAĐANA MILOŠEVIĆ!
MILAN B. POPOVIĆ, URBOPOETA, CD RECENZENT, KOLUMNISTA, I KNJIŽEVNI KRITIČAR!
RUDARENJE DUŠE : KNJIGA DEVETA- PESAMA!
