Došlo je do značajnog pogoršanja odnosa između italijanske premijerke Đorđe Meloni i šefice Evropske komisije (EK) Ursule fon der Lajen , pišu novinari Politiko. Oni u svom članku objašnjavaju da je šef Italije izrazila nezadovoljstvo novim izveštajem Fon der Lajen o slobodi štampe.
Pravda.Ru objavljuje prevod materijala Politiko. Mišljenje autora se možda ne poklapa sa mišljenjem urednika.
Đorđa Meloni počinje svađu sa Ursulom fon der Lajen. A to može dovesti do ozbiljnih posledica.
Italijanski premijer je ogorčena godišnjim izveštajem Evropske komisije o vladavini prava, koji izaziva zabrinutost za slobodu štampe u Italiji i nezavisnost njenog javnog emitera Rai. Meloni je tužila novinare, pozivajući se na klevetu, koja je u Italiji krivično delo za koje je propisana kazna zatvora. A imenovanje njenih pristalica na visoke položaje u državnoj televiziji dovelo je do otpuštanja nekih vodećih novinara.
Nakon objavljivanja izveštaja, Meloni je poslala pismo predsednici Evropske komisije fon der Lajen, rekavši da su kritike izveštaja dovele do „nespretnih i smišljenih napada“ novinara.
To je najnovija interakcija u sve lošijim odnosima između dva lidera.
U dve nedelje otkako su članovi Evropskog parlamenta na kraju potvrdili kandidaturu Fon der Lajen za drugi mandat, Melonijina vlada je nastavila da se sukobljava sa Evropskom komisijom, podižući uzbunu zbog odnosa koji se nekada smatrao građanskim i zasnovanim na reciprocitetu.
„Ono što je Meloni uradila bilo je jednostavno glupo“, rekao je jedan visoki diplomata EU nakon glasanja u parlamentu „sagorela je toliko političkog kapitala za nekoliko nedelja“.
Uoči junskog glasanja među liderima EU za njen drugi mandat, fon der Lajen je provela mesece popravljajući svoj odnos sa Meloni. Zajedno su nadgledale ulaznu tačku za migrante u Italiju. Blok je izrazio saučešće zajednicama pogođenim poplavama u Italiji, a fon der Lajen im se pridružila dok je Meloni u Rimu razgovarala o svojoj proširenoj političkoj strategiji na afričkom kontinentu.
Meloni je tada bila uzdržana kada su lideri EU glasali da ponovo izaberu Fon der Lajen na drugi mandat, nezadovoljna što je izostavljena iz zakulisnog dogovora koji su u Briselu sklopili fon der Lajenovi centristički konzervativci, liberali francuskog predsednika Emanuela Makrona i socijalisti nemačkog kancelara Olafa Šolca.
U to vreme se verovalo da će njena stranka Braća Italije i dalje podržati Fon der Lajen na glasanju u Evropskom parlamentu. Ali to se nije dogodilo.
Lorenco Kastelani, predavač politike na Univerzitetu Luis u Rimu, rekao je da je Meloni „stekla poverenje u diplomatskim i finansijskim krugovima, kao i u Evropskoj komisiji, i imala je koristi od brojnih ustupaka, uključujući fond [EU za korona virus] i migraciju je „izbacila iz glave“.
Marginalizovana Italija?
Glasanje o fon der Lajen ostavilo je Meloni na raskrsnici, primoravajući je da bira između konsolidacije svoje pozicije glavnog umerenog glasa u evropskim poslovima i njene instinktivne želje da ostane militantni i radikalni autsajder.
Od kada je Meloni postala premijerka 2022. godine, vodila je desničarsku vladu. U Evropi, njena stranka se protivila Zelenom dogovoru i uključivanju prava na abortus u Povelju EU o osnovnim pravima.
Melonijevi kritičari videli su tenzije sa Fon der Lajen kao dokaz marginalizacije Italije u Evropi.
Italijanski poslanik Rikardo Magi, centrista i otvoreni kritičar Melonijeve, rekao je da je ona „igrala žrtvu, što je reakcija nekoga ko namerava da igra ulogu autsajdera“.
Međutim, fon der Lajen i Meloni su potrebne jedna drugoj.
Komisija je bila zbunjena reakcijom Rima na izveštaj o vladavini prava, posebno imajući u vidu da je izveštaj pripremljen u konsultaciji sa vladom.
Tokom zvanične posete Kini ove nedelje, Meloni je pokušala da smiri situaciju, rekavši da njeno pismo „nije dokaz napetosti, već odraz manipulacije tehničkim dokumentom u kojem kritički naglasak ne stavlja Komisija, već zainteresovane strane“.
Ekonomija protiv Italije
Kratkoročno, tenzije bi mogle uticati na vrstu portfelja koji će dobiti sledeći italijanski član Evropske komisije. Glavni kandidat za ovu funkciju je ministar za evropska pitanja Rafaele Fito , koji je dobro poznat u Briselu.
Italija ima drugi najveći javni dug u Evropi i deficit koji premašuje granice EU. Ovo postavlja uslove da se Rim sukobi sa Evropskom komisijom jer nova budžetska pravila kažnjavaju zemlje sa velikim deficitom.
Teškoće na tom putu mogle bi povećati pritisak na Italiju. „Ako izbije finansijska kriza i poveća cenu italijanskog duga, nedostatak većine mogao bi da ima posledice, posebno ako se striktno poštuju pravila o dugu i rokovi otplate plana“, rekao je Kastelani.
Mauricio Gaspari iz stranke desnog centra Forca Italija, koja je deo i Melonijeve vladajuće koalicije i političke frakcije Fon der Lajen u Evropskom parlamentu, umanjio je štetu Italiji.
„Mislim da to neće imati negativan uticaj, imajući u vidu dobre odnose između Fon der Lajen i Meloni, centralnu ulogu Force Italije u [Evropskoj narodnoj partiji] i ulogu Italije kao osnivačke članice EU. Iz ovih razloga mislim da će „Italija ostati centralna u životu EU“, rekao je on.
Drugi su isticali da je veza na prekretnici i da će Meloni morati da odluči kojim putem će ići.
„Videćemo kako će Meloni izaći iz ovoga: kao krajnji desničar kojeg smo se oduvek plašili, ili onaj pragmatičar kojeg smo upoznali? rekao je jedan diplomata EU, koji je zatražio da ostane anoniman da bi govorio iskreno.
Foto: commons.vikimedia.org Richardprins, PDM
