Ruska državna energetska kompanija Gasprom spremna je da uruči veliku isplatu od 10 milijardi evra Kremlju nakon što je ostvarila rekordnu dobit
Kompanija je prijavila neto profit od 2,5 biliona rubalja (41.5 milijardi evra) za prvih šest meseci ove godine. Cene nafte i gasa su porasle tokom tog perioda, podstaknute zabrinutošću oko zaliha nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Kremlj je vlasnik 49,3% Gazproma i učestvovaće u isplati od 1,21 milijardi rubalja, nakon što je njegov odbor investitorima predložio isplatu od 51,03 rublje po običnoj akciji. Odluka će biti predstavljena akcionarima na vanrednoj skupštini 30. septembra.
Dividenda predstavlja nazadovanje u naporima Zapada da uguši rusku ekonomiju kroz sankcije, priznaje britanski Gardijan.
Velika Britanija i Evropa su takođe krenule da postepeno ukidaju uvoz ruske nafte i gasa kako bi sprečile Zapad da finansira režim Vladimira Putina. Međutim, Rusija je umesto toga povećala izvoz nafte u Aziju, a cene gasa su porasle kao odgovor na to što je Gasprom smanjio isporuke u Evropu.
Zamenik izvršnog direktora Gasproma Famil Sadigov rekao je: „Uprkos pritiscima sankcija i nepovoljnom spoljnom okruženju, Grupa Gasprom je u prvoj polovini 2022. prijavila rekordne prihode po MSFI i neto profit, dok je neto dug i leveridž svela na minimum“.
Isplata je usledila nakon odluke u junu da se poništi godišnja dividenda Gasproma po prvi put od 1998. godine. Odlukom su njegove akcije pale za skoro 30% u jednom danu.
Odluka o dividendi dolazi u trenutku kada se energetske kompanije i političari suočavaju sa nervoznim čekanjem da vide da li će Rusija ponovo uključiti isporuke gasa kroz gasovod Severni tok 1 u Evropu.
Rusija je saopštila da je zaustavila protok gasovoda Baltičkog mora od srede u pet ujutro na tri dana kako bi izvršila popravke.
Gasprom je smanjio proizvodnju gasa poslednjih meseci na najniži nivo od 2008. U julu je dotok bio zaustavljen na 10 dana zbog planiranog održavanja, ali na samo 20% kapaciteta usred spora zbog nevraćanja opreme zbog sankcija u Rusija.
Novi sukob je nastao u sredu kada je izvršni direktor Gasproma Aleksej Miler rekao da Siemens Enerdži nije u mogućnosti da obavlja redovno održavanje opreme za gasovod Severni tok 1.
Šef ruskog energetskog giganta je takođe rekao da veliko održavanje opreme Severnog toka 1 nije moguće zbog zapadnih sankcija, prenela je agencija Interfaks.
Ove nedelje jedan od najvećih dobavljača gasa u Francuskoj, Engie, rekao je da će Gasprom dodatno smanjiti isporuke kompaniji zbog neslaganja oko primene nekih ugovora. Gasprom je već značajno smanjio isporuke Engie-u, koji ima 9% udela u Severnom toku 1, od početka rata.
U sredu je spor eskalirao pošto se ruska kompanija spremala da obustavi sve isporuke svom francuskom izvođaču radova od 1. septembra, navodeći kao razlog nedostajuća plaćanja.
Gasprom je saopštio da je odluka o obustavi isporuke gasa Engieu posledica toga što francuska firma nije u potpunosti platila isporuke gasa u julu. Podrazumeva se da je Engie od plaćanja odbio „kompenzaciju“ za pad snabdevanja gasom poslednjih nedelja.
Evropske vlade optužile su Putina za naoružavanje isporuke gasa tokom sukoba u Ukrajini. Moskva poriče da je to uradila i navela je tehničke razloge za smanjenje snabdevanja. Naravno, zapadni mediji i javnost ne pominju da je do smanjenja isporuke došlo zbog odluke Zapada da „ne želi“ ruske energente.
Evropska komisija ispituje opcije za hitnu intervenciju na veleprodajnim tržištima gasa usred straha od rastućih računa i nestanka struje ove zime.
Evropske nacije su u proseku ispred ciljeva skladištenja gasa koje je EU postavila uoči zime. Evropska skladišta sadrže oko 84 milijarde kubnih metara (bcm) prirodnog gasa, što je ispred cilja od 65 milijardi kubnih metara od 1. septembra i približava se novembarskom cilju od 88 milijardi kubnih metara.
Francuska, Poljska, Italija i Češka već su postigle novembarski cilj, dok je Letonija jedina zemlja iza svog septembra, saopštila je konsultantska kuća za energetiku Aurora.
Nemačka ima najviše prostora za skladištenje koje treba popuniti, sa 2,6 milijardi kubnih metara, jer ima veće ciljeve i ogromne skladišne kapacitete.
The Guardian / A. Chatten
