Piše recenzent : Slobodan Delfagor Popović, muzičar, pesnik i prozni pisac
Sam naslov zbirke Milana B. Popovića čitaocu može da posluži kao putokaz ka celokupnom pesnikovom stvaralaštvu.
Rudarenje duše je težak posao koji nije za svakoga, mnogima je neizdrživ.
Popović se bezmalo dve decenije predano spušta u dubine svog bića i iskopava kako plemenite metale tako i lignit svojih osećanja i iskustava i sve to nesebično deli ne želeći nikakvu nadoknadu osim razumevanja.
Ova knjiga odjekuje – ponekad je to vapaj, ponekad je bunt ali nikada ne zaudara na tišinu. Brutalno iskrena, na momente sirova i ogoljena, poezija ovog urbanog poete može da posluži kao manifest cele jedne generacije.
Od ljubavi do gadjenja Popović je u svakom svom stihu beskompromisno direktan. Rudarenje duše je rokenrol i molitva, deluje kao oaza u neplodnoj pustinji mas medija i konzumerizma.
Kao pisac osećam najiskreniju zavist prema posvećenosti i strasti koji su gotovo opipljivi na svakoj stranici zbirke. Na kraju, biće da je rudarenje duše jedini ispravan način lečenja malokrvnih u ovim pogrešnim vremenima.
