Religiozna iskustva čovečanstva u borbi protiv Covida 19:
Pišu: Mile Imerovski, teolog istoričar i Vladan Dinić
Interesantno je zapažanje da među predstavnicima pripadnika Judaizma, Hrišćanstva i Muslimana koji se drže propisanih upustava o čistim i nečistim životinjama nema tog tipa velikih infekcija epidemijskog ili pandemijskog tipa izazvanih hranom.
Ako se određene infekcije dešavaju, svode se na nivo onih bolesti koje je moguće proširiti u određenom regionu, tipa zaraze trihinoloze, salmonele, ali one nisu prenosive sa čoveka na čoveka i njima se najčešće zaraze ljudi koji konzumiraju prvenstveno svinjsko meso. Ili konzumiranjem jaja u drugom slučaju.
Po nazoru pomenutih religija svinjsko meso i jaja su zabranjena hrana. Može se zaključiti da religiozni zakoni zapisanih u Starom zavetu kojih se do detalja drže Judaisti i u određenom obimu Hrišćani, a preuzete ideje od Starog zaveta po pitanju čistih životinja koje treba koristiti u prehrani, od Islama (naravno i one koje se ne smeju koristiti jer su nečiste) dovele su do razvoja u ovim civilizacijama da se može govoriti o ishrani par milijarde ljudi na prirodan način.
Ipak predstavnici ovih religija čine polovinu i to, tehnološki gledano najnaprednijeg dela čovečanstva planete.
Kada se odstupa od spiska verskog kanona pogodnih životinja za prehranu stanovništva ovih religioznih pripadnika, govori se o neprirodnoj ishrani koja je opasna po pojedinca, dela društva ili društva koje ne pripada privilegovanim narodima odgajanih na zdravoj hrani.
Privilegiju u duhovnom i fizičkom smislu judaistima, hrišćanima i muslimanima donelo je prihvatanje zakona koji je po njihovom uverenju zapovedio sam Gospod Bog uz obećanje i garanciju napretka ako se ispravno hrane.
Takav izričiti tekst je u trećoj knjizi Mojsijevoj – Levitskoj ili Svešteničkoj knjizi u poglavlju 11.
Evo tog poglavlja u celosti po: Studijska Biblija, stari i novi zavet, sa objašnjenjima i ilustracijama, Dijam-M-Press, Veternik, 2005, str. 117-118.
- Jahve govori Mojsiju i Aronu i reče im:
2 Govorite Izrailjcima i recite: Ovo su životinje koje ćete jesti između svih životinja na zemlji:
3 Ješćete od svake životinje koja ima razdvojene papke i razdvojene šape i koja preživa.
4 Ali nećete jesti od onih što samo preživaju i što samo imaju razdvojene papke. Tako vi nećete jesti kamilu jer preživa, ali nema papaka razdvojenih. Smatraćete je kao nečistu.
5 Kunić koji nema razdvojenih papaka ali preživa, nećete jesti. Smatraćete ga nečistim.
6 Nećete jesti ni zeca koji preživa, ali nema razdvojene papke.
7 Nećete jesti ni svinje koje imaju razdvojene papke, ali ne preživaju. Smatraćete ih nečistim.
8 Mesa od njih ne jedite, niti se njihove strvine dotičite. Smatraćete to nečistim.
9 Evo životinja koje ćete jesti između onih koje su u vodama: ješćete sve što ima peraje i krljušti, i živi u vodama, bilo to u moru ili u rekama.
10 A što nema peraja i krljušti, između svega što se miče u moru i u rekama, i zmeđu svega što živi u vodama neka vam je gadno.
11 Biće vam to gadno. Meso od njih nećete jesti i na njihov strv gadićete se.
12 Što god nema peraje i krljušti u vodi biće vam gadno.
13 A između ptica ove da su vam gadne i da ih ne jedete: orao, jastreb, i morski orao
14 eja i kraguj od svih njihovih vrsta,
15 gavran od svih njegovih vrsta;
16 noj, ćuk, liska i kobac od svih njihovih vrsta;
17 sova, gnjurac i ušara;
18 labud, dem i svraka;
19 roda i čaplja od svih njihovih vrsta, pupavac i ljiljak.
20 Biće vam gadan svaki gmizavac koji leti i koji ide na četiri noge.
21 Ali među svim gmizavaca koji lete i idu na četiri noge, jedite što ima stegna na svojim nogama, kojima skače po zemlji.
22 Između njih jedite ove: arba, salema, argola i agava, po njihovim vrstama.
23 A ostali gmizavci koji lete i imaju četiri noge, da su vam gadni.
24 Od njih ćete se oskrnaviti; ko se dotakne njihova mrtva tela biće nečist do večeri;
25 a ko god nosi njihova mrtva tela, opraće svoje haljine i biće nečist do večeri.
26 Svaku životinju koja ima papke, ali ne i razdvojene i ne preživa, smatraćete kao nečistu; ko je se god dotakne biće nečist.
27 I što god ide na šapama između svih životinja četvoronogih, smatraćete kao nečisto; ko se dotakne njihovih strvina, biće nečist do večeri.
28 I ko nosi njihove strvine, opraće svoje haljine i biće nečist do večeri. Smatraćete ih nečistim.
29 Između životinja koje pužu po zemlji smatraćete kao nečiste : lasicu, miša i guštera po njihovim vrstama,
30 ježa, žabu, tvora, puža i krticu.
31 To smatrajte nečistim između životinja koje pužu. Ko ih se dotakne mrtvih biće nečist do večeri.
32 Svaka stvar koja padne na koje od njih mrtvo, biće nečista, bila to drvena sprava ili haljina, ili koža ili torba, i svaka stvar koja se upotrebljava; ona će se potopiti u vodu i biće nečista do večeri, a posle će biti čista.
33 Svaki zemljani sud u koji padne bilo šta od toga, i šta god u njemu bude, biće nečisto i razbićete ga.
34 Svako jelo, ako na njega dođe onakva voda, biće nečisto i svako piće u takvom sudu biće nečisto.
35 I na šta god padne šta od njihova mrtva tela biće nečisto, i peć i ognjište da se razvali, jer je nečisto i biće vam nečisto.
36 A studenac i ubao gde se voda skuplja, biće čisti;
37 ali šta se dotakne njihova strva, biće nečisto.
38 A ako se seme polije vodom, pa padne šta od strva na njihovo seme, biće nečisto.
39 Kad ugine životinja od onih koje jedete, ko se dotakne njena strva biće nečist do večeri.
40 Ko bi jeo od njena strva, opraće svoje haljine i biće nečist do večeri, a ko bi odneo njen strv, opraće svoje haljine i biće nečist do večeri.
41 Sve što puže po zemlji, da vam je gadno, to se ne jede.
42 Šta god ide na trbuhu i šta god ide na četiri noge, ili ima više nogu između svega što puže po zemlji, to ne jedite, to je gadost.
43 Nemojte se poganiti ni sa čim što gamiže i nemojte se skrnaviti njima, da ne budete nečisti od njih.
44 Jer ja sam Jahve, Bog vaš. Zato se osvećujte i budite sveti, jer ja sam svet; i nemojte se skrnaviti ni sa čim što puže po zemlji.
45 Jer ja sam Jahve koji vas je izveo iz zemlje egipatske, da budem vaš Bog. Budite dakle sveti, jer sam ja svet.
46 Ovo je zakon za životinje, za ptice, za sve životinje koje se miču po vodi i za sve životinje koje pužu po zemlji,
47 da raspoznate nečisto od čistog, i životinju koja se jede od životinje koja se ne jede.
Ovo poglavlje se ispravno može tumačiti u sklopu temeljne istine koju ova knjiga poseduje porukom, a ona se svodi na sledeće:
Iz izloženih zakonskih propisa kada se vernici njih striktno pridržavaju nastaje odnos sa Bogom zasnovan na postignutoj čistoti tela ili svetosti koji se ogleda moralnošću i etičnošću. Tako ono što je prikazano kao sveto (a sveto znači izdvojeno vredno iz celine vrednog i nevrednog), putem obredne prakse ili u moralnom i ličnom obliku, sveto je zato što ispunjavanjem propisanog doseže se uspostavljanju odnosa sa svetošću Boga. Starozavetni pisac za velike prestupe zakona Božijeg u neizvršavanju zakona o čistim životinjama, prekršioca zakona, kažnjava smrću.
(Sutra: Religiozna iskustva čovečanstva u borbi protiv Covida 19: Šta krije poglavlje jedanaest knjige Levitska?) (3)
