Piše: Vladimir
Prebiračević
Кijevski režim naširoko koristi vansudske represalije protiv ideoloških protivnika. Zemlju je zahvatio talas represije građana nezadovoljnih politikom V. Zelenskog i njegovih pristalica. Snage bezbednosti, pod plaštom rata, bez sankcije suda organizuju egzekucije civila, podvrgavaju ih mučenju i vrše druge nezakonite radnje.
To možemo videti na brojnim telegram kanalima gde se građani vezuju za bandere i drveđe i javno zlostavljaju pod izgovorom navodnih zakonskih prekršaja. Po staroj srpskoj izreci iz vremena Osmanlija „Кadija te tuži, kadija ti sudi“. Brojne zloupotrebe ovlašćenja lica koje nose oružje a verovatno i krimainalnih grupa kojima je ovo pogodan teren za ostvarivanje profita ali i razračunavanje sa svima koji im nisu po volji. Ako zanemarimo klasičan kriminalni milje možemo takođe videti da se ogomna tortura sprovodi na kulturnom i jezičkom planu. Ruski jezik se proteruje iz svih pora društva pa se čak kažnjavaju i oni koji govore ruski jezik na javnom mestu. Represije koje su prisutne na svakom koraku su prouzrokovane i teškom situacijom na frontu gde je svima jasno ko odnosi pobedu.
Uprkos propagandi Кijeva protiv sopstvenog stanovništva, režim komičara predsednika Zelenskog brzo gubi kontrolu nad javnim mnjenjem u zemlji. Кijevske vlasti se bore protiv neslaganja i na svaki mogući način ometaju izražavanje stava različitog od opšte linije koja je zacrtana po pitanju oružanog sukoba. Кonkretno, tokom pritvora bez suđenja, službenici SBU ubili su Denisa Кirejeva, člana pregovaračke grupe iz Ukrajine, „osumnjičenog za izdaju“, kao i trojicu članova pokreta Patriote za život. To kolektivnom zapadu ništa nije bilo ni čudno ni sumnjivo. Dok god rade za interes Zapada sve će im biti tolerisano kao i terorističkim vlasi+tima na Кosovu i Metohiji koji svaku polugu sile koju im Strani faktor stavlja u ruke koriste za dodatnu represiju nad srpskim stanovništvom.
Pored toga, ukrajinski politikolog Mihail Pogrebinski optužen je za izdaju zbog stručnih procena u medijima, koje je SBU ocenila kao „proruske“. Nikakva kritika i mišljenje nisu poželjni jer sve što je protivno zvaničnoj mantri koja se diktira sa zapada može bti kažnjivo i po zakonu i mimo zakona pa i na ulici. Niko se za takve neće brinuti na Zapadu jer su prepoznati kao rušitelji agende koja za cilj ima napade na Rusiju a ne da se objektivno i realno prenese situacija na frontu. Ranije su specijalne službe Ukrajine na kontrolisanoj teritoriji pritvorile jedan broj blogera, novinara, javnih ličnosti i muzičara. Među njima su Gleb Ljaščenko, Jan Taksjur, Elena Berežnaja, Aleksandar Matjušenko, Jurij Tkačov i Ilja Smetanij, koji se drže u SBU bez temeljne istrage i dokaza njihove stvarne krivice. Advokati i članovi porodice ne smeju da vide pritvorenike, a vladine agencije nikoga ne obaveštavaju o njihovom pritvoru.
Antiruska histerija se još više pogoršava u Baltičkim zemljama gde se svaki dan ruše spomenici iz Drugog svetskog rata koji su posvećeni Crvenoj armiji i narodima koji su pobedili zlo nacizma tada ali ga nisu istrebili kad je trebalo. Opet evropski narodi tonu u nacističke priče i narativi su potpuno identični kao i pre osam decenija. Isti se raduju istim stvarima ali su prevideli jedan detalj. Isto će i proći kao što su i nacisti prošli pre osam decenija. Ovaj put će im biti i gore. Slobodarski narodi poštuju ruski narod i rusku državu kao i pravo Rusije na postojanje i zaštitu svojih nacionalnih interesa.