Poezija je hrana Bogova, govorili su stari Grci i zaista pesnički izraz je nešto što je ljudima upravo od Boga dato i što poseduju samo malobrojni. Među te malobrojne ubraja se i Milan B. Popović, osoba koja je u sebi sjedinila mnoge talente na polju umetnosti ali koja je uvek i nadasbe na prvom mestu njegovo veličanstvo-PESNIK!
U svojoj najnovijoj pesničkoj zbirci „Rudarenje duše“ Milan B. Popović donosi poeziju koja je do kraja ogoljena i iskrena, koja je samo njegova a opet pripada svima onima koj vole Popovićevu poetiku. Čini se da pesnik nikada do sada nije u toj meri otvorio dušu čitaocima kao zbirkom „Rudarenje duše“.
Autor je smelo ovu knjigu nazvao svojom „testamentarnom zbirkom“ i tako mnoge poklonike svoje poezije sa pravom uplašio. No naravno, stvari treba gledati iz šireg ugla. To nikako ne znači da je ovo oproštajna zbirka Milana B. Popovića i da pesnik više neće stvarati stihove.
Jednostavno, Milan B. Popović je u svom pesničkom metafizičkom kosmosu svestan da je sa ovom zbrkom dostigao vrhunac svoje poezije, svoje intimno pročišćenje, da je u zrelim i najboljim životnim i stvaralačkim godinama došo do maksimuma i ostvario svoj pesnički „Best of“. Pesnik je svestan da će sve naredne zbirke, barem za njega lično, niti za lestvicu ispod „Rudarenja duše“ (iako će možda kritika i publika reći drugačije) i zato ovu knjigu naziva svojom testamentarnom, zapravo kao autor odaje joj priznanje.
A od samog početka Popović pokazuje da je i dalje spreman za borbu pa makar to bila i donkihotovska borba sa vetrenjačama. On gromoglasno poručuje da se poeziju junački bori i da ne odustaje od nje. Milan B. Popović bez ikakvog uvijanja poručuje da je ceo svet jedna atomska bomba, nuklearka koja otkucava…
Ceo svet je prokleta bomba
Nuklearka jedna
Кuca, otkucava
Кao srce na dlanu
Кao riba na suvom
Кao luda za ludom
Pesniku mozak vri i ključa, ali onopet u sledećoj pesmi jasno poručuje da će pobediti taj suludi svet do bola.
Oni jesu – među nama – i rade nam o dušama.
Upozoram Vas
Na vreme –
Mozaк mi vri i кljuča,
Ali, ja za sebe ne brinem –
Dobro i provereno znam –
Кo mene i moju dušu čuva!
A Vas?
Pesnik se obraća ljudima koje voli i koji su mu značajni u životu, izražava im zahvalnost kam na primer u pesmi posvećenoj rokenrol divi Slađani Milošević.
A, moja malenkost, poeziju, urbopoetiku, i dalje piše,
Isljučivo zbog planetarnih umetnica i svetskih zvezda,
Poput Vas, prijateljice. A. Slađana Milošević –
Jer me neprekidno podržavate, evo već, petnaest godina,
I prva ste osoba кao najveći i najsnažniji
Žensкo-mušкi žestoкi gitarsкi ibanez metalni biк
Povuкli za mene i moju poetiкu!
Jedan od vrhunaca Popovićeve iskrenosti i intimne ogoljenosti je i pesma „Mama“ gde se pesnik obraća svojoj majci sa krikom da je voli kako sam sin to može.
I budi spokojna,
I bez ikakvog straha,
Jer ja, Milan B. Popović, tvoj sin,
Da ti se predstavim,
Čovek od krvi i mesa,
Veoma dobro znam šta je strah,
A pogotovo duboko dobro znam
Šta je irealni strah –
Zato znaj,
I budi sigurna,
I ubeđena u moje iskrene
I privatno iskazane, i javno napisane reči:
Ja te zaista volim!
Patriotizam je takođe deo Popovićeve pesničke intime oličene u zbirci „Rudarenje duše“ i u pesmi jasnog naziva „Srbija“. Za pesnika otadžbina je nešto što se u srcu nosi kao što se nosi i ljubav prema roditeljima i precima.
Srbija se voli kao rođeni otac Borisav – Bora,
I đed – Dragan,
U njoj se ostaje i kada je svi napuštaju
Tzv. trbuhom za kruhom
E, to mi je najjadnija opcija,
Obilaziće tuđine i gradove crne
Srbija je bela, topla, i mila
Majka, sunce i jutarnja rosa u proleće!
Za nju se gine i u vojsku ide
I sinovi i kćeri životom brane!
Popović se ne plaši budućnosti u svetu u kojem živimo ali ipak smatra da tu i takvu budućnost niko ne bi smeo da dočeka sam.
Ako budućnosti bude
Ne ostaj sam u njoj.
Budućnosti bude li
Nek se ne bude umorna jutra,
Još trzajnije noći.
Ono između tek da zaboravimo.
Bude li budućeg za buduće naraštaje
Budi i ostaj stabilan.
Naravno, ovo je samo deo poruka iz 38 novih pesama Milana B. Popovića koliko ih se nalazi u zbirci “Rudarenje duše” a koje će čitaoci sami prepoznavati i pronalaziti.
Veoma je upečatljiva i naslovna strana zbirke, rad Tee Jagodić.
Muškarac na naslovnoj pušta krik iz dubine duše, krik koji opominje i upozorava.
Ništa manje nisu upečatljivi ni crno-beli crteži, radovi Damira Pavića-Septika iz Subotice.
Poseban bonus su tri pesme Dragiše Aćimovića, pesnika, šahiste i velikog prijatelja Milana B. Popovića.
Kako sam Popović ističe, Dragiša Aćimović je od onih pesnika koji veruju da poezija može da promeni svet.
Izvanredna mišljenja o zbirci “Rudarenje duše” dali su i recenzenti, uvaženi književnici Bratislav Todorović i Vasa Radovanović.
“Rudarenje duše” je zbrka kojui bi svaka kuća u Srbiji ( a i šire) morala da ima u svojoj biblioteci jer će tako zasigurno imati i barem mali delić jedne iskrene duše i ljubavi koju svojom poezijom već više od dve decenije širi pesnik i umetnik Milan B. Popović.
Srećko Milovanović
