Kako evropski troškovi energije vrtoglavo rastu, Rusija sagoreva velike količine prirodnog gasa, prema analizi podeljenoj za BBC njuz
Stručnjaci kažu da bi se gas ranije izvozio u Nemačku.
Kažu da fabrika u blizini granice sa Finskom sagoreva gas u vrednosti od 10 miliona dolara svakog dana.
Naučnici su zabrinuti zbog velikih količina ugljen-dioksida i čađi koje stvara, što bi moglo da pogorša topljenje arktičkog leda.
Analiza kompanije Ristad Enerdži pokazuje da se oko 4,34 miliona kubnih metara gasa sagoreva u plamenu svakog dana.
Gas dolazi iz nove fabrike tečnog prirodnog gasa (LNG) u Portovoj, severozapadno od Sankt Peterburga. Prvo su ovo primetili državljani Finske preko obližnje granice koji su ranije ovog leta uočili veliki plamen na horizontu.
Portovaja se nalazi u blizini kompresorske stanice na početku gasovoda Severni tok 1 koji prenosi gas pod morem do Nemačke.
Snabdevanje gasovodom je ograničeno od sredine jula, a Rusi okrivljuju tehničke probleme za ograničenje. Nemačka kaže da je to bio čisto politički potez nakon ruske invazije na Ukrajinu.
Ali od juna, istraživači su primetili značajno povećanje toplote koja izlazi iz objekta – za koju se smatra da je posledica spaljivanja gasa / sagorevanja prirodnog gasa.
Iako je sagorevanje gasa uobičajeno u postrojenjima za preradu – što se obično radi iz tehničkih ili bezbednosnih razloga – razmere ovog sagorevanja zbunile su stručnjake.
„Nikada nisam videla da se LNG postrojenje toliko bukti“, rekla je dr Džesika Makarti, stručnjak za satelitske podatke sa Univerziteta Majami u Ohaju.
„Počevši od juna, videli smo ovaj ogroman skok, i on jednostavno nije nestao. Ostao je veoma anomalno visok.”
Mark Dejvis je izvršni direktor kompanije Kapterio, kompanije koja je uključena u pronalaženje rešenja za spaljivanje gasa.
On kaže da paljenje nije slučajno i da je verovatnije namerna odluka doneta iz operativnih razloga.
„Operateri često veoma oklevaju da zaista zatvore objekte iz straha da bi njihovo ponovno pokretanje moglo biti tehnički teško ili skupo, a verovatno je to slučaj i ovde“, rekao je on za BBC njuz.
Drugi veruju da bi moglo biti tehničkih izazova u suočavanju sa velikim količinama gasa koji su se isporučivali gasovodu Severni tok.
Ruska energetska kompanija Gasprom je možda nameravala da iskoristi taj gas za proizvodnju LNG-a u novoj fabrici, ali je možda imala problema sa rukovanjem njime i najbezbednija opcija je da ga upali.
To bi takođe moglo biti rezultat trgovinskog embarga Evrope sa Rusijom kao odgovora na invaziju Ukrajine.
„Ova vrsta dugotrajnog spaljivanja može značiti da im nedostaje neka oprema“, kaže Esa Vakkilainen, profesor energetskog inženjerstva sa finskog LUT univerziteta.
„Dakle, zbog trgovinskog embarga sa Rusijom, oni nisu u mogućnosti da naprave visokokvalitetne ventile potrebne za preradu nafte i gasa. Tako da su možda neki ventili pokvareni i ne mogu da ih zamene“.
Gasprom – ruski energetski gigant pod kontrolom države koji je vlasnik elektrane – nije odgovorio na zahteve BBC-a za komentar o paljenju.
Finansijski i ekološki troškovi rastu svakog dana dok plamen i dalje tinja, kažu naučnici.
„Dok su tačni razlozi paljenja nepoznati, količine, emisije i lokacija plamena su vidljivi podsetnik na dominaciju Rusije na evropskim energetskim tržištima“, rekla je Sindre Knutson iz Ristad Enerdži-a.
„Ne može biti jasnijeg signala – Rusija može sutra da snizi cene energenata. To je gas koji bi se inače izvozio preko Severnog toka 1 ili alternativa“.
Cene energije širom sveta su naglo porasle kako su ukinute mere zabrane u vezi sa virusom Kovid-19, a ekonomije se vratile u normalu. Mnoga radna mesta, industrija i rekreacija odjednom su zatrebala više energije u isto vreme, što je dovelo do neviđenog pritiska na dobavljače.
Cene su ponovo porasle u februaru ove godine, posle ruske invazije na Ukrajinu. Evropske vlade su tražile načine da uvoze manje energije iz Rusije, koja je ranije isporučivala 40% gasa koji se koristi u EU.
Cene alternativnih izvora gasa su zbog toga porasle, a neke zemlje EU – poput Nemačke i Španije – sada uvode mere za uštedu energije.
Uticaji paljenja na životnu sredinu zabrinjavaju naučnike.
Prema istraživačima, spaljivanje je daleko bolje od jednostavnog ispuštanja metana koji je ključni sastojak gasa i veoma je moćno sredstvo za zagrevanje klime.
Rusija ima reputaciju u sagorevanju gasa – prema Svetskoj banci, ona je zemlja broj jedan kada je u pitanju obim spaljivanja gasa.
Ali osim što se iz ovog plamena svakodnevno ispušta oko 9.000 tona ekvivalenta ugljen-dioksida, sagorevanje izaziva i druge značajne probleme.
Crni ugljenik je naziv za čađave čestice koje nastaju nepotpunim sagorevanjem goriva poput prirodnog gasa.
„Posebno zabrinjavajući požar na arktičkim geografskim širinama je transport emitovanog crnog ugljenika ka severu gde se taloži na snegu i ledu i značajno ubrzava otapanje“, rekao je profesor Metju Džonson sa Univerziteta Karleton u Kanadi.
„Neke visoko citirane procene već stavljaju ovakav plamen kao dominantan izvor taloženja crnog ugljenika na Arktiku i svako povećanje plamena u ovom regionu je posebno nepoželjno“.
BBC / A. Chatten
