Da li su Amerikanci sposobni da pošalju svoje trupe u Ukrajinu? Koje istorijske paralele se mogu povući između spoljnopolitičkih pozicija Japana 1941. i Kine 2022. godine, kao i do čega su dovele odgovarajuće odluke azijskih sila, kaže za Pravda.Ru glavni istraživač Instituta SAD i Kanade Vladimir Vasiljev .
Vladimire Sergejeviču, Zelenski je već priznao da Ukrajina neće biti primljena u NATO. Kakva je moguća pomoć Ukrajini sa Zapada?
– Već je potpisan predlog zakona o dodeli vojne i ekonomske pomoći u iznosu od 13,5 milijardi. Bajden je rekao da se Ukrajini pruža dodatnih 800 miliona dolara vojne pomoći. Ne radi se toliko o vojnoj pomoći kao takvoj, koliko o njenoj upotrebi u ovom sukobu.
SAD ne žele okončanje ovog sukoba. Uzeli su Ukrajinu da je koriste kao aktivnu vojnu kartu protiv Rusije.
SAD žele da se postaraju da se sukob nastavi u nedogled, kako bi ekonomski iscrpile strane u sukobu, uključujući i samu Ukrajinu. Ameriku nije briga za Ukrajinu, za sudbinu njenog stanovništva i „i američkog naroda“, kako su u američkim medijima rekli ljudi koji su bliski levom krilu Demokratske stranke i danas vode Belu kuću. Ono do čega im je zaista stalo je vojna infrastruktura. Danas je ona uništena. Čak i ako se teoretski obnovi, biće potrebno mnogo milijardi dolara i decenije. SAD se suočavaju sa problemom: šta da rade sa ovom komponentom, jer nema smisla uvoditi zonu zabrane letova i NATO trupe, cela vojna infrastruktura je već uništena.
„Ali NATO je rekao da alijansa ni pod kojim okolnostima neće učestvovati u sukobu?
– Administracija SAD je upala u zamku koju je sama sebi postavila. Možda je to bilo zbog potcenjivanja načina na koji će se specijalna operacija odvijati. Postojala je velika opklada da će Rusija zaglibiti u sukobu. Zašto onda učestvovati? Samo bacite drva na vatru u vidu vojne pomoći, obuke militanata. Prema ovom scenariju, za 8 godina situacija oko DPR i LPR.
U Donjecku i Lugansku su Amerikanci napravili hibridni rat. U hibridnom ratu uvek možete reći: ne brinite, dragi američki građani, kažu, Amerika i NATO nisu strane u sukobu.
Ali tačni udari na vojnu infrastrukturu u zapadnoj Ukrajini izazvali su paniku u Sjedinjenim Državama da bez njihove intervencije specijalna operacija ima velike šanse za uspeh.
A politički, barem, republikanci su već tiho pokrenuli takvu kampanju. Značenje kampanje: ko je izgubio Avganistan? Bajden. Ukrajina je odličan razlog da se zataška pitanje Avganistana. A ako se postavi pitanje: ko je izgubio Ukrajinu? SAD su se držale Ukrajinu, čiji neutralni status Americi nikako ne odgovara. Ukrajina možda neće ući u NATO. Glavna stvar je njena vojna infrastruktura i korišćenje svoje teritorije za potrebe Amerike. Na primer, biolaboratorije! Bez ikakvih garancija po članu 5 Povelje NATO-a, tako da se Ukrajina, na sopstvenu opasnost i rizik, suprotstavi Rusiji. Sami Amerikanci napravili su od Ukrajine ovu „anti-Rusiju“, pa neka to bude beskrajna glavobolja za Rusiju.
18 scenarija za Ukrajinu
– Postoje li preduslovi za vojno učešće NATO-a u sukobu?
– SAD se ponovo približavaju po principu malih komada. Značenje je jednostavno. Amerikanci su veoma aktivno počeli da pritiskaju Poljsku kako bi ona na sopstvenu odgovornost stvorila elemente zone zabrane letova, ili, drugim rečima, direktno došla u sukob sa Vazdušno-kosmičkim snagama (VKS) Rusije. To je Poljska, a ne NATO. Poljaci su brzo shvatili da ih nameštaju i rekli „ne, daćemo borce, ali neka to bude kolektivna NATO operacija“. Jer u tom slučaju Amerika može reći da je to bila inicijativa poljskog rukovodstva. Ovde Amerikanci samo dodiruju vodu. Zanima ih i kako će poljski piloti moći da učestvuju u sukobima sa Vazdušno-kosmičkim snagama Rusije. Svima je dobro poznato da u NATO-u nema drugih snaga, čak ni teoretski. Nemački piloti, iz mnogo razloga, oduvek su bili, pre, instruktori, koji lete američkim R-16 ili F-35. Oni nisu borbeni piloti. Francuska se verovatno neće popeti na nebo. Velika Britanija još manje. I svi kažu: vi Amerikanci glumite ovde. A takvih sklonosti ima. Već je prošla poruka da Amerika sve svoje jedinice koje je poslala u Evropu koncentriše duž granica: poljsko-beloruskihh i poljsko-ukrajinski.
Navodno, ovo je da bi se osigurala bezbednost NATO-a. Ali kada trupe već napreduju ka granici, jasno je da je reč o mogućem njenom prelasku. Barem Amerikanci rade na ovom planu. Odlični su u smislu da realizuju sve planove. Imaju i plan da uvedu zonu zabrane letova. To su već izračunali na kompjuteru. Imaju plan da dovedu trupe kako bi bilo kao u Nemačkoj 1945. godine.
Odnosno, SAD mogu da se dogovore sa Rusijom: levoobalna Ukrajina je vaša Ukrajina, neka vaše trupe stoje na levoj obali Dnjepra, a naše trupe će stajati na desnoj obali.
Amerikanci su razmatrali sve opcije. I sama Nulandova je priznala da imaju 18 scenarija?
Ovde postoji još jedna veoma važna tačka. Američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan i kineski ministar spoljnih poslova sastali su se u Rimu. Kada se govori o ratu, istorijske paralele su uvek važne. Svi znamo telegrame koje je Rihard Sorge jednom poslao iz Tokija. Postojalo je pitanje da li će Japan intervenisati u ratu Sovjetskog Saveza sa Nemačkom, otvarajući drugi front. Sorge je rekao da se neće mešati. To je omogućilo sovjetskom rukovodstvu da prebaci sibirske divizije, što je odigralo presudnu ulogu u činjenici da su Nemci poraženi kod Moskve. Danas je za Amerikance veoma važna i reakcija Kine ako se Amerika umeša u sukob.
Kineska strana je dobro svesna da danas SAD, na primeru Rusije, razrađuju taktiku mogućih akcija protiv Kine.
A kada su Amerikanci direktno postavili pitanje moguće kineske vojne pomoći Rusiji, odgovor Kine im se nije dopao. To je važno sa stanovišta njihovih budućih planova: da li će se SAD ograničiti na hibridni rat u Ukrajini ili će već razmišljati o otvorenoj vojnoj intervenciji pod zastavom NATO-a ili SAD. Za ovo se takođe moramo pripremiti danas.
