Piše: Milorad Komrakov
Rusi su potapanje krstarice Moskve iscenirali na briljantan način! Ka Odeskoj i Nikolajevskoj luci postoji samo jedan mali i uzan prolaz u Crnom moru, širine 135 metara.
Rusi su po dužini, potopili brod koji im je nepotreban. Time su zatvorili ulaz u luku i zarobili 12 NATO podmornica, od kojih je jedna nuklearna, i preko 80 NATO brodova. Nikave šanse nema da se ta NATO grupacija izvuče. Biće uništena ili zarobljena. Neverovatno da nijedan vojni ekspert u Rusiji, Ukrajini ili Srbiji, ili pak, nekoj drugoj, Rusiji nenaklonjenoj zapadnoj zemlji, to nije komentarisao. Za šta li vojni analitičari primaju platu? Ovakav komentar na svom fejsbuku objavile su dnevne novine Pravda ali i mnoge društvene mreže. Komentari su takvi da ljudi, ceneći odličan „trik“ Rusa, sve više veruju u ovu „varijantu“, nego u ukrajinsku ili neku drugu priču. Šta je istina?
“Moskva” je bila naoružana s više protibrodskih i zemlja-vazduh projektila i bila je jedini brod te klase u Crnom moru.Druge dve raketne krstarice – “Maršal Ustinov” i “Varjag” – raspoređene su u ruskoj severnoj i pacifičkoj floti.
Institut za proučavanje rata (IOW) saopštio je kako nije mogao potvrditi da je Ukrajina potopila ratni brod, ali da je gubitak “Moskve” – bez obzira na uzrok – “velika moralna pobeda Ukrajine”. Međutim, u vojnom smislu gubitak “Moskve” možda i nije toliko značajan. IOW navodi da je “Moskva” verovatno najviše korišćena za gađanje meta na kopnu, uključujući logističke centre i aerodrome u Ukrajini. “Ovi su napadi bili efikasni, ali su izvođeni u ograničenom broju u poređenju sa vazdušnim napadima i projektilima sa zemlje. Gubitak ‘Moskve’ verovatno neće biti imati presudan uticaj”, saopštio je IOW. Ruski vojni stručnjaci takođe su umanjili vojni značaj potonuća. “Brod je zaista veoma star. Zapravo, već pet godina postoje planovi da ga izbace iz upotrebe”, rekao je ruski vojni analitičar Aleksander Kharmčikin. Ima veću statusnu vrednost nego borbenu i uopšte nije imao nikakve veze s trenutnom operacijom. To neće uticati na dalji tok neprijeteljstava.” “Moskva” je među grupom brodova koje je Sovjetski savez projektovao kasnih 1970-ih kako bi se suprotstavio američkim nosačima aviona i pružio protivvazdušnu odbranu sovjetskim brodovima koji su delovali u udaljenim okeanima. Ove brodove su zvali “ubice nosača”. Raketna krstarica Moskva jedan je od najkontroverznijih brodova ruske ratne mornarice. Izgrađena je 1982. godine u ukrajinskom brodogradilištu Nikolajev i godinu dana kasnije uvrštena u naoružanje tadašnjeg SSSR-a. Ceo projekat, nazvan “1164 atlant”, ambiciozno je zamišljen kao “lovac na nosače aviona”, naoružan je protivbrodskim projektilima “vulkan” dometa oko 700 kilometara. Prvobitno je planirana izgradnja šest brodova ove klase, ali su do raspada SSSR-a izgrađena svega tri – “Slava”, koja je kasnije preimenovana u “Moskvu”, “Ustinov” i “Varjag”. Brodovi ove klase su dugački 186 metara i imaju deplasman od 11.500 tona. Osim protivbrodskih projektila, brodovi ove klase naoružani su i mornaričkom verzijom protivvazduhoplovnog sistema S-300, topovima od 130 milimetara, topovima AK-630, sličnim američkom sistemu “falanks”. Pod prvobitnim imenom “Slava”, ova krstarica je bila deo čuvenog susreta Mihaila Gorbačova i starijeg Džordža Buša na Malti 1989. godine, koji je kasnije postao poznat i po tome što je, zbog talasa i lošeg vremena, dobar deo delegacija SAD i SSSR-a samit proveo povraćajući. Svega godinu dana kasnije, krstarica je poslana na remont i u naoružanje je vraćena tek deset godina kasnije, pod novim imenom – „Moskva.“ Pre nekoliko godina, u Rusiji se vodila ozbiljna polemika ima li uopšte smisla ponovo modernizovati ovaj brod, jer je cena održavanja znatno premašivala značaj broda. Ruski vojni izvori su, u to vreme, u nekoliko navrata demantovali da je vođena rasprava o slanju krstarice u staro gvožđe, ali i da ceo program modernizacije “visi u vazduhu” zbog nedostatka sredstava. Ipak, posle serije popravki, brod je vraćen u službu 2021. godine, posle čega je učestvovao u akcijama ruskih oružanih snaga u Siriji. U okviru specijalne ruske operacije u Ukrajini, brod je učestvovao u napadu na Zmijsko ostrvo. U audiozapisu koji je kružio internetom, ukrajinski vojnik odgovara: “Ruski ratni brod, j*** se! ”Incident je postao kultni događaj za Ukrajinu, a zemlja je pustila poštanske marke u znak sećanja na taj susret. Prema ukrajinskim izvorima, posada sistema “neptun”(rakete koje teoretski imaju domet i do 300 kilometara), iskoristila je loše vreme i ispalila par projektila na krstaricu, koja se u trenutku ovog događaja nalazila manje od 60 kilometara od obale. Rusko ministarstvo odbrane, međutim, tvrdi da je incident na ovom brodu rezultat eksplozije municije, te da je više od 500 članova posade “Moskve” evakuisano, dok će krstarica biti, uz pomoć tegljača, prebačena u matičnu luku Sevastopolj.Ruska državna novinska agencija TASS navodi da se šef ruske mornarice Nikolaj Jevmenov sastao sa posadom potopljene raketne krstarice “Moskva” i rekao da će članovi nastaviti svoju službu u mornarici. Ministarstvo odbrane Rusije objavilo je kratak video snimak na kojem se vidi admiral Nikolaj Jevmenov i još dva oficira ispred oko 100 mornara na paradnom poligonu. Ministarstvo nije saopštilo kada je sastanak održan. Rusija je 14. aprila priznala da je “Moskva” potonula, oko 150 kilometara od ukrajinske luke Odesa, pripisujući katastrofu eksploziji municije. Moskva je saopštila da je svih 500 članova posade spaseno nakon eksplozije 13. aprila. Ukrajinski zvaničnici su rekli da su neki od onih koji su bili na brodu poginuli. Nijedna strana nije pružila dokaze u prilog tvrdnjama. Američka vojska se složila sa ukrajinskom verzijom potonuća broda.
„Moskva“ je najveći ratni brod potopljen još od Folklandskog rata 1982. godine, kada je britanska podmornica “Konkorer” sa dva torpeda potopila argentinsku krstaricu “General Belgrano”. U toj akciji, ubijena su 323 člana posade argentinske krstarice, dok ih je 770 spaseno.
