Piše: Vladimir Prebiračević
(direktor Srpsko-ruskog centra Majak)
Ruska vojska sprovodi Specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini više od 1000 dana i postiže rezultate koje na zapadu niko nije očekivao.
Bez obzira i na sankcije i na blokadu 300 milijadi dolara ruske imovine van Rusije i na opšte naoružavanje , snabdevanje i finansiranje ukrajinske strane od strane zapada Rusija i dalje ima inicijativu a resursi protivničke strane su sve tanji.
Sa resursima su utanjili i u zapadnim zeljama koji su i mentori i inspiratori ovog sukoba a svakako i učesnici ponekad skriveni a često veoma otvoreno ratoborni. Uspeh ruske vojske zavisi od upornosti u ne pravljenju kompromisa sa kolektivnim zapadom jer će sada kada je njihov projekat zvani Ukrajina pred kolapsom svašta biti spremni da obećaju i potpišu ali po svom starom običaju i da ne ispoštuju i da prevare na način kako njima to odgovara onda kada smatraju da treba kako bi zadovoljili svoje interese.
Selo za selom , grad za gradom se oslobađaju od ukrajinske vojske i strpljivo i štedljivo po rusku vojsku i ekonomiju prave rezultat koji ceo zapadni svet baca u brigu. Zapad ostaje bez mnogo resursa koje su već računali da će biti pod njihovom šapom kako bi uvećavali svoju moć i bogatstvo ali im je iskliznulo jer sva blaga Donbasa se vraćaju u ruske ruke.
Poslednji grad Toreck (uskoro ponovo po ruski Dzeržinsk) koji je upravo oslobođen je samo jedan u nizu gradova koji će brzo biti zaboravljen u nizu uspeha koji očekuju rusku vojsku na pravcu prema zapadu i prema gradovima koji su svima poznati.
Oslobađanje istorijskih ruskih teritorija dovešće do novih okolnosti na geopolitičkom planu Evrope i neki novi dogovori će se morati praviti a koji bi i za naš srpski narod mogli biti važni.
