U svetlu sve češćih poruka sa Zapada o isporuci naprednog dalekometnog oružja Ukrajini, Moskva je odlučila da još jednom pošalje nedvosmislenu poruku.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije, Sergej Rjabkov, izjavio je za agenciju TASS da će Rusija u narednim fazama testiranja svojih najnovijih raketnih sistema birati ciljeve u skladu sa nivoom pretnje po nacionalnu bezbednost.
Ova izjava dolazi kao direktan odgovor na najave iz Berlina. Tačnije, nemački kancelar Fridrih Merc nedavno je govorio o mogućnosti novih pošiljki oružja Ukrajini, uključujući sofisticirane sisteme dugog dometa. U tom kontekstu, Moskva podseća da ovakve odluke Zapada neće ostati bez odgovora.
Rjabkov je podvukao ono što se u ruskim diplomatskim i vojnim krugovima već dugo tvrdi: Ukrajina ne može koristiti zapadne visokoprecizne sisteme bez logističke i tehničke pomoći zapadnih stručnjaka.
U praksi, to znači da se operacije planiraju uz pomoć satelitske obaveštajne podrške, da se u rakete unose zadaci za navigaciju pomoću NATO tehnologije, i da su na terenu prisutni zapadni vojni operateri.
U tom tonu, Rjabkov je podsetio i na izjavu predsednika Vladimira Putina iz novembra 2024. godine. Tada je Putin jasno stavio do znanja da će novi ciljevi za napredno rusko oružje biti određivani ne proizvoljno, već na osnovu konkretnih bezbednosnih rizika po državu. Nije to bila samo opomena, već strateška smernica.
Znak koliko je ta pretnja ozbiljna bio je vidljiv upravo krajem istog meseca kada je Rusija izvela prvo borbeno testiranje novog hipersoničnog raketnog sistema srednjeg dometa, nazvanog „Orešnik“.
Iako raketa nije nosila nikakvo konvencionalno ili specijalno punjenje, šest manevarskih bojevih blokova imalo je dovoljno kinetičke energije da izazove značajna razaranja na objektima fabrike „Južmaš“ u Ukrajini.
Taj potez se u stručnim krugovima tumačio kao jasan pokazatelj nove paradigme: oružje ne mora nositi eksploziv da bi bilo poruka. I to ne samo Ukrajini.
Istorijat raketnog kompleksa „Orešnik“ se u ovom trenutku još drži u tajnosti, ali poznato je da se radi o sistemu koji može manevrisati pri ogromnim brzinama, ostajući praktično neuhvatljiv za postojeće protivvazdušne sisteme.
Upravo ta tehnologija omogućava da se bez bojnih glava izazove efekat sličan udaru projektila sa stvarnim punjenjem – zahvaljujući čistoj kinetici.
Poruka je jasna: ako Zapad nastavi sa eskalacijom kroz nove isporuke oružja i integraciju sopstvenih vojnih struktura u operacije, Rusija će odgovoriti ne deklaracijama, već tehničkim kapacitetima. A ti kapaciteti su, kako je pokazano, već operativni.
I dok u evropskim prestonicama dominira retorika o podršci Kijevu, u Moskvi se taktika menja – iz diplomatskih sala poruke se prebacuju u zonu vojnih testiranja.
I što je najvažnije, izbor lokacija za te testove neće zavisiti od želja drugih, već od ruske procene rizika.
Ostaje da se vidi da li će neko na Zapadu ovu poruku shvatiti ozbiljno – ili će se, kao i više puta do sada, sačekati da stvarnost postane dovoljno glasna da probije propagandni sloj. U međuvremenu, „Orešnik“ je uvežban, a kriterijumi za njegovu upotrebu – već postavljeni.
Webtribune.rs
