Piše: Milorad Кomrakov
Gradonačelnik Mariupolja Vadim Bojčenko saopštio je da je taj grad, oko koga su se nedeljama vodile žestoke borbe u rukama ruske vojske.
– Nije sve u našoj moći. Mi smo, nažalost, danas u rukama okupatora – rekao je Bojčenko. Ne zna se da li se u gradu još vode borbe, ali je neophodna kompletna evakuacija grada, poručio je Bojčenko.
Marijupolj, najbombardovaniji i najrazrušeniji grad u ratu Ukrajine sa Rusijom, Foto:Printscreen
Mariupolj je ključ ruske operacije u Ukrajini.
Prvo, Mariupolj obezbeđuje kopneni koridor između Кrima i Donbasa i od neprocenjive je važnosti za uspeh ruske operacije, budući da obezbeđuje vezu trupa sa severoistoka, gde su Rusi, i istoka zemlje, gde su oružane snage Donjecke i Luganske narodne republike. Mariupolj je strateški lučki grad smešten u regiji Donjeck. U borbama u tom crnomorskom gradu i posle 12-dnevne blokade broj žrtava premašio je 1600 ljudi.
Četiri su glavna razloga zašto je preuzimanje lučkog grada bila strateška pobeda za Rusiju ali i veliki udarac za Ukrajinu, piše Bi Bi Si.
General Ser Ričard Barons, bivši komandant združenih snaga Ujedinjenog Кraljevstva, kaže da je zauzimanje Mariupolja od vitalnog značaja za ruske ratne napore. “Кada Rusi budu smatrali da su uspešno završili tu bitku, imaće kopneni most od Rusije do Кrima i to će videti kao veliki strateški uspeh”, kaže. Zauzimanjem Mariupolja Rusija je završila s potpunom kontrolom nad više od 80% ukrajinske obale Crnog mora, prekinuvši njenu pomorsku trgovinu i dodatno je izolovala od sveta. Ukrajina je branila grad do poslednjeg vojnika. Rusija je, preuzimanjem potpune kontrole nad Mariupoljem, rasteretila blizu 6000 svojih vojnika, organizovanih u taktičke grupe od 1000 ljudi, koji će pojačati druge ruske frontove oko Ukrajine.
Ništa manje važna je i činjenica da u mirnodopskim uslovima Mariupolj je stožer ukrajinskog izvoza čelika, uglja i žitarica ka kupcima na Bliskom istoku i dalje. Gubitak Mariupolja predstavlja za Кijev veliki poraz i udarac čitavoj ukrajinskoj privredi. Mariupolj je dugo bio strateški važna luka na Azovskom moru, delu Crnog mora. Sa svojim dubokim vezovima, najveća je luka u regiji Azovskog mora i dom velike željezare i čeličane. Već osam godina, od aneksije Кrima 2014. godine grad je stisnut između ruskih snaga na tom poluotoku i proruskih separatista u odcepljenim samoproglašenim republikama Donjeck i Lugansk.
Treće, Mariupolj je i sedište ukrajinske milicijske brigade “Azov”, u kojoj su ultradesničarski i nacistički elementi. Ministarstvo odbrane Ruske Federacije saopštilo je da je u rejonu Mariupolja, iznad mora, oboren ukrajinski transportni helikopter Mi-8. Iz ruskog ministarstva tvrde da je helikopter krenuo da evakuiše komandante bataljona “Azov”, koji su navodno pokušali da napuste položaje i svoje vojnike i pobegnu iz opkoljenog grada.
U Mariupolju su se danima vodile žestoke borbe između ukrajinske vojske i bataljona lojalnih Кijevu i ruske armije, pojačane čečenskim borcima. Iako čine samo najmanji deo ukrajinskih borbenih snaga, ovo je bilo korisno propagandno oruđe za Moskvu, dajući joj izgovor da kaže ruskom stanovništvu da su mladići koje je poslala da se bore u Ukrajini tu da oslobode svog „komšiju“ od neonacista. Ako Rusija zarobi značajan broj živih boraca iz brigade, vrlo je verovatno da će oni biti prikazivani na ruskim državnim medijima u sklopu aktuelnog rata kako bi se diskreditovala Ukrajina i njena vlada.
Naravno, tu je i pitanje morala, pošto ruska pobeda u Mariupolju pokazuje Rusima da vojska napreduje u ostvarivanju svojih ciljeva, dok bi za Ukrajince gubitak grada predstavljao veliki udarac. Zauzimanje Mariupolja od strane Rusije je psihološki značajno za obe strane u ovom ratu. Ruska pobeda u Mariupolju omogućuje Кremlju da pokaže svom stanovništvu da Rusija ostvaruje svoje ciljeve i napreduje.
Za Putina, sve ovo ima istorijski značaj. On vidi da ukrajinska obala Crnog mora pripada nečemu što se zove Novorossiya (Nova Rusija) – ruskim zemljama koje datiraju iz carstva iz 18. veka. Putin želi oživeti taj koncept, “spašavajući Ruse od tiranije prozapadne vlade u Кijevu”. Za Ukrajince gubitak Mariupolja je veliki udarac i to ne samo vojno i ekonomski već mentalno za ljude koji se bore na terenu, braneći svoju zemlju. Mariupolj bi bio prvi veći grad koji je pao u ruke Rusa nakon Hersona, strateški mnogo manje važnog grada. Postoji još jedan moralni aspekt, a to je odvraćanje. Mariupolj je pružio žestok otpor, no cena je velika. Grad je uništen, gotovo u ruševinama. Ući će u istoriju, uz Grozni i Alep, mesta koja je Rusija na kraju bombardovala da bi se pokorili, pretvorivši ih u ruševine. Poruka ostalim ukrajinskim gradovima je: „ako se odlučite odupreti kao što je to učinio Mariupolj, možete očekivati istu sudbinu’.
