EU i dalje daleko od dogovora da donese potpunu zabranu na uvoz ruskog gasa i nafte.
Države članice su se već složile da postupno izbace ruski ugalj do leta, ali je nafta teže pitanje.
Dok su Poljska i baltičke države agitovale za akciju, Nemačka je optužena da zadržava napredak. Sada, vlada kancelara Olafa Šolca pokazuje povećanu spremnost da ide napred.
Mađarska se posebno smatra potencijalnom blokadom na putu. U velikoj meri se oslanja na ruske isporuke, dok je vlada nedavno reizabranog mađarskog premijera Viktora Orbana izrazila jasno protivljenje sankcijama.
Često u suprotnosti sa Briselom, reči Budimpešte će biti pažljivo praćene ove nedelje. A diplomate priznaju da će razgovori o predloženoj zabrani biti teški.
Ako postoji kompromis, državama članicama koje su tvrdokornije zabrane može biti teško da progutaju. Ali pritisak na visoke zvaničnike EU da pronađu put napred je akutan.
Blok zna da ne može da se osloni na Rusiju u snabdevanju, što dokazuje i odluka Gasproma da isključi gas Poljskoj i Bugarskoj. A tu je i moralna dilema.
Pre skoro mesec dana, visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbednost priznao je da je EU platila više od 35 milijardi evra Rusiji za uvoz energije od invazije predsednika Putina na Ukrajinu.
Neki u Briselu to jasno nazivaju „krvavi novac“. U Briselu se vode razgovori o tome kako EU može da se odvikne od ruskih snabdevanja energentima.
Nemački ministar ekonomije Robert Habek ranije je rekao da su zemlje članice i dalje podeljene oko ruskog energetskog embarga.
Nemačka sama nije spremna da zabrani gas, ali bi mogla da se nosi sa zabranom ruske nafte do kraja godine, rekao je Habek. To je vremenski okvir za bilo kakvo postepeno ukidanje ruske nafte o kojem očigledno raspravljaju zemlje članice EU.
„Uspeli smo da dođemo do situacije da Nemačka može da podnese embargo na naftu“, rekao je Habek na konferenciji za novinare. Ali on je upozorio da to ne znači da neće biti posledica.
Nemačka je smanjila ruski udeo u uvozu nafte sa 35% na 25%, ali i dalje radi na pronalaženju alternativnih dobavljača koji bi mogli da popune prazninu u slučaju potpunog embarga.
Ričard Prokipčak, šef najvećeg slovačkog snabdevača energijom SPP, rekao je za emisiju Todai na Bi-Bi-Si radiju 4 da i dalje postoji rizik da bi Rusija mogla da smanji isporuke energije zemljama koje ne plaćaju po ruskim uslovima.
Kaže da „rizik definitivno postoji” i da je glavni cilj njegove kompanije da bude spremna za ovakvu situaciju.
Prokipčak kaže da nema lakih odgovora o finansiranju ruskog prirodnog gasa.
„Svaki uvoz iz Rusije, a ne samo prirodni gas, može pomoći u podsticanju ratnih napora. Pitanje sa kojim se suočavamo je da li sankcionisanje uvoza gasa iz Rusije može da stavi tačku na to“, kaže on.
Budimpešta se i dalje protivi uvođenju embarga EU na naftu i gas koji se uvoze iz Rusije, rekao je portparol vlade Zoltan Kovač.
„Stav Mađarske u pogledu bilo kakvog embarga na naftu i gas se nije promenio: mi ih ne podržavamo“, kaže on.
Komisija EU trenutno razmatra potpuni embargo na dva ruska fosilna goriva za uključivanje u svoju šestu rundu sankcija Moskvi.
Ministri energetike EU se nadaju da će postići jedinstven stav o ruskom gasu i nafti putem serije hitnih razgovora ove nedelje.
Međutim, nemački ministar ekonomije Robert Habek priznaje da među 27 zemalja bloka nema jedinstvenog gledišta o obustavljanju isporuke ruske energije.
O potencijalnom embargu na naftu on kaže: „Druge zemlje još nisu tu i mislim da to treba poštovati. U slučaju gasa, na primer, ni mi ne bismo bili spremni“.
Moskva i dalje navodi da strani kupci gasa moraju da uplate u rusku privatnu banku, Gasprombank, koja bi svaki dolar ili evro pretvorila u rublje.
Evropska komisija sugeriše da bi evropske zemlje koje se pridržavaju bankarskih uslova Moskve mogle da prekrše sankcije EU.
Afera / A. Chatten
