Jermenija spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo Azerbejdžana rekao premijer te zemlje
Deklaracija Nikola Pašinjana usledila je nakon runde pregovora uz posredovanje Moskve
Jermenija je spremna da prizna Nagorno-Karabah kao deo susednog Azerbejdžana ako vlasti u Bakuu garantuju bezbednost i prava lokalnog stanovništva, koje pretežno čine etnički Jermeni, izjavio je u ponedeljak premijer Nikol Pašinjan.
Govoreći na konferenciji za novinare, Pašinjan je istakao da teritorija Azerbejdžana obuhvata 86.600 kvadratnih kilometara, što je značajan komentar jer ta kilometraža obuhvata i region o kome je reč. Predsednik je, međutim, dodao da „istovremeno kažemo da u budućim pregovorima treba razgovarati o pitanju prava i bezbednosti naroda Nagorno-Karabaha“.
„Ako se mi i Azerbejdžan dobro razumemo, Jermenija će priznati teritorijalni integritet Azerbejdžana u okviru navedenih granica, dok će Baku priznati teritorijalni integritet Jermenije na površini od 29.800 kvadratnih kilometara“, dodao je on.
Premijer je takođe pozvao na međunarodne garancije bezbednosti, izražavajući zabrinutost da bi nedostatak bilo kakvog mehanizma mogao da dovede do toga da Azerbejdžan sprovede „etničko čišćenje“ u regionu.
Pašinjan je dodao da su Azerbejdžan i Jermenija angažovane u aktivnim mirovnim pregovorima, izrazivši nadu da će strane biti u stanju da brzo otklone sve razlike.
Ponavljajući ove opaske, predsednik Azerbejdžana Ilham Alijev je rekao da se nada da će pregovori „doneti čvrst mir na Južnom Kavkazu“, uprkos tome što je Nagorno-Karabah „oko 30 godina bio pod jermenskom okupacijom, a milion Azerbejdžanaca je proterano iz svojih domova.”
Dvojica lidera bi trebalo da održe razgovore u Moskvi u četvrtak, a ruski predsednik Vladimir Putin će biti posrednik.
Dve bivše sovjetske republike već nekoliko decenija su u sukobu oko spornog regiona sa ukupno oko 150.000 stanovnika. Dok se Sovjetski Savez raspadao, 1988. godine Nagorno-Karabah se odvojio od Azerbejdžana, jednostrano uspostavivši sopstvenu republiku tri godine kasnije. Ovo je izazvalo veliki rat, koji je odneo živote hiljada ljudi i završio primirjem posredstvom međunarodne zajednice 1994. godine.
Od tada, međutim, Jermenija i Azerbejdžan vode sporadične borbe oko tog područja. Jedan od poslednjih sukoba dogodio se 2020. godine; tenzije su raspršene naporima Moskve da posreduje.
Pašinjanova izjava dolazi nakon što je u aprilu rekao da bi Jerevan i Baku mogli da potpišu mirovni sporazum ako obe strane priznaju teritorijalni integritet jedna drugoj „bez ikakvih dvosmislenosti i zamki“, uz saglasnost da neće imati teritorijalne sporove u budućnosti.
Afera / A. Chatten
