Pregovori u Omanu traže oslobađanje američkih zatvorenika a Iran želi milijarde dolara zarobljenih u inostranstvu. Uporedo sa time, Vašington pokušava da olabavi veze Teherana i Moskve, što je očito priznanje da im ta veza remeti planove u Ukrajini
Bajdenova administracija je tiho ponovo započela razgovore sa Iranom u pokušaju da dobije oslobađanje američkih zatvorenika koje drži Teheran i obuzda rastući nuklearni program zemlje, rekli su ljudi upućeni u razgovore a piše Vol Strit Džurnal.
Kako su kontakti između dve strane nastavljeni, Vašington je takođe odobrio 2,5 milijardi evra, što je ekvivalentno 2,7 milijardi dolara, za plaćanja iračke vlade za iranski uvoz struje i gasa, rekli su američki i irački zvaničnici. Novac je zamrznut ekonomskim sankcijama SAD.
Američki zvaničnici opisali su transfer sredstava kao rutinski i nepovezan sa diskusijama. Slična sredstva su puštana i ranije, ali ovoga puta u evrima, a ne u lokalnim valutama.
Nakon što su u decembru započeli razgovori između visokih američkih i iranskih zvaničnika u Njujorku, zvaničnici Bele kuće su najmanje tri puta putovali u Oman radi daljih indirektnih kontakata, rekli su izvori na koje se poziva Fajnenšl Tajms. Omanski zvaničnici preneli su poruke između dve strane, stoji u izveštaju.
Predsednik SAD, Džo Bajden, preuzeo je dužnost obećavajući da će oživeti međunarodni nuklearni pakt koji je nametnuo ograničenja iranskim nuklearnim programima u zamenu za ukidanje ekonomskih sankcija, pre nego što je u novembru izjavio da je takav sporazum mrtav. SAD su se povukle iz pakta pod bivšim predsednikom Donaldom Trampom.
Najnoviji pokušaj diplomatije predstavlja delikatan čin političkog balansiranja za Bajdena i fokusiran je na hlađenje tenzija, koje su ove godine porasle pošto je Iran obezbedio dronove Rusiji za njen rat u Ukrajini, nastavio sa obogaćivanjem uranijuma i zaplenio tankere za naftu u Persijskom Zalivu.
U zamenu za oslobađanje zatvorenika i ograničavanje nuklearnog rada, Teheran traži milijarde dolara iranskih energetskih prihoda koji su zarobljeni u inostranstvu američkim sankcijama. Iranski zvaničnici su više puta povezivali moguće oslobađanje zatvorenika sa dobijanjem pristupa iranskim fondovima od sedam milijardi dolara koji se drže u Južnoj Koreji i zahtevali pristup milijardama dolara koji se drže u Iraku za isporuke gasa i nafte.
Bivši vladini zvaničnici Južne Koreje koji poznaju ovu stvar rekli su da se nastavljaju razgovori sa Iranom i SAD o oslobađanju tog novca u humanitarne svrhe.
Bajdenova administracija je željna da izbegne katapultiranje pregovora sa Iranom na vrh političke agende kako se predsednička kampanja približava. Svaki formalni sporazum ili čak manje formalno razumevanje, što se čini mnogo verovatnijim, moglo bi da primora na reviziju u Kongresu, gde se republikanci i neke demokrate snažno protive nuklearnom sporazumu sa Iranom.
Čak i neformalni sporazum sa Iranom koji bi načinio ustupke američkim sankcijama suočiće se sa kritikama, a izraelski premijer Benjamin Netanjahu je u utorak rekao da njegova vlada neće biti obavezana takvim sporazumom. To je takođe odstupanje od takozvanog „jačeg i dužeg“ nuklearnog sporazuma za koji je Bajden rekao da će postići.
Otkako su SAD ponovo uvele sankcije 2018. godine, Iran je proširio svoj nuklearni rad i više od dve godine akumulirao uranijum obogaćen 60 odsto. Iran tako već ima dovoljno 60 odsto materijala za najmanje dva nuklearna oružja i može ga pretvoriti u obogaćeni uranijum i staviti u oružje za nekoliko dana, kažu američki zvaničnici.
Sukob u Ukrajini i tesna saradnja Teherana i Moske očito je uplašila mnoge u Vašingtonu. Sumnja se da Iran snabdeva Rusiju moćnim dronovima koji su relativno jeftini a veoma efikasni, do Rusi Irancima daju znanje i tehnologiju za nuklearni program.
Zapadni zvaničnici su zabrinuti da bi pokušaj Irana da proizvede fisijski materijal za oružje mogao izazvati diplomatsku krizu. Izrael je rekao da bi nivo nuklearne proizvodnje mogao da izazove vojni udar izraelske vojske.
„Određene akcije Irana mogle bi da nas dovedu u veoma opasnu situaciju. Iran i svet to znaju, tako da smo bili jasni da treba da izbegavaju eskalacijse kako bi sprečili krizu“, rekao je visoki zvaničnik Bajdenove administracije. „Nije tajna da smo istovremeno pozivali Iran da krene putem deeskalacije nakon nekoliko meseci negativnih događaja“, kazao je zvaničnik.
Afera / WSJ / A. Chatten
