Jezivo: Komandant američkih snaga u Pacifiku otkrio šta sve Kina ima spremno i tvrdi da je sukob neminovan
Sjedinjenim Državama i njihovim saveznicima ponestaje vremena da pariraju kineskoj nezaustavljivoj ratnoj mašini, upozorio je glavni komandant predsednika Bajdena u Indo-Pacifiku
U iskrenoj proceni novonastale pretnje iz Pekinga, admiral Džon Akilino je naveo kinesku mornaricu koja brzo raste, širenje stotina silosa u izgradnji za smeštaj balističkih projektila sa nuklearnim oružjem i udvostručenje proizvodnje stelt lovaca pete generacije.
Akvilino, koji je komandant američke indo-pacifičke komande (Indopacom), rekao je da predsednik Ksi nadgleda „najveće, najbrže, najsveobuhvatnije vojno jačanje“ od Drugog svetskog rata u „konvencionalnom i strateškom nuklearnom domenu“.
„Sukob u zoni delovanja Indopakoma nije ni neminovan ni neizbežan. Bez obzira na to, nemamo luksuz vremena, moramo djelovati sada kako bismo održali slobodan i otvoren Indo-Pacifik“, rekao je ove sedmice odboru za oružane snage Predstavničkog doma.
Strateško partnerstvo između predsednika Sija i predsednika Putina sada „nema granica“, rekao je Akvilino, što je dovelo do ruskog transfera visoko obogaćenog uranijuma u Peking za razvoj plutonijuma za oružje. Njihovo partnerstvo je naglašeno ove nedelje kada je ruski bombarder Tu-22M3 viđen kako leti iznad Ohotskog i Japanskog mora, kao deo iznenadne inspekcije Kremljove borbene gotovosti svoje pacifičke flote.
Do toga je došlo kada su se tenzije između supersila povećale zbog očekivane invazije Kine na Tajvan, ostrvo na vlasti za koje je predsednik Si rekao da će biti vraćeno pod kontrolu Pekinga.
Vašington planira da pošalje 400 protivbrodskih raketa Harpun na Tajvan, što je izazvalo osudu. „Vojna veza između SAD i Tajvana i prodaja oružja od strane SAD Tajvanu ozbiljno krše politiku jedne Kine i tri zajednička saopštenja Kine i SAD“, rekao je Vang Venbin, portparol kineskog ministarstva spoljnih poslova.
U okviru politike jedne Kine, SAD priznaju Narodnu Republiku Kinu (NRK) kao jedinu legalnu vladu Kine, ali samo „priznaju“ kineski stav da je Tajvan deo zemlje.
Međutim, Vašington održava nezvanične odnose sa vladom Tajpeja i snabdeva ostrvsku državu oružjem za odbranu. Predsednik Bajden je u najmanje tri navrata obećao da će SAD priskočiti u pomoć Tajvanu u slučaju invazije. Vang je rekao da prodaja harpuna „teško šteti suverenitetu i bezbednosnim interesima Kine i ozbiljno ugrožava mir i stabilnost u Tajvanskom moreuzu“.
Ukoliko Vašington nastavi na „pogrešnom putu američko-tajvanskog dogovora“, Vang je upozorio da će Kina „svakako preduzeti odlučne i snažne mere da čvrsto odbrani svoj suverenitet i bezbednosne interese“.
Global Times, partijski list NRK, rekao je da projektili predstavljaju još jedan „korak takozvane strategije dikobraza za opremanje ostrva i pokušaj da se odvrate kineske snage, jer bi projektili mogli da gađaju kinesku amfibijsku desantnu flotu“. U njemu je pisalo: „Opiranje ponovnom ujedinjenju silom je igranje vatrom“.
Podvlačeći pretnju Tajvanu, Akvilino je rekao: „Peking javno tvrdi da preferira mirno ujedinjenje u odnosu na sukob. Međutim, njegova dosledna taktika pritiska i prinudno ponašanje pokazuje značajnu nepovezanost između njihovih reči i dela.”
Gledajući širu pretnju za ceo Indo-pacifički region, Akvilino je rekao da je „najzapanjujući od svih“ razvoj događaja način na koji su raketne snage Narodne oslobodilačke armije (PLA) nastavile „da masovno proširuju svoj arsenal konvencionalnih i nuklearnih projektila“ .
„Ovo gotovo sigurno uključuje veliki broj hipersoničnih projektila, od kojih neke mogu biti nuklearne“, rekao je Akvilino. „Izgradnja silosa širom severne Kine, zajedno sa modernim podmornicama sa balističkim projektilima i nuklearnim bombarderom „vazduh-vazduh“ koji može da dopunjuje gorivo Ksian H-6N, naglašavaju usredsređenost Kine na razvoj nuklearne trijade koja može da se preživi.
On je rekao da su vlasti u Pekingu nejasne po pitanju „razmera širenja nuklearnih snaga“, dodajući da trenutne procene sugerišu da će kineska vojska pre kraja decenije „verovatno posedovati najmanje 1.000 nuklearnih bojevih glava “.
„Ovaj veći arsenal mogao bi da pruži NR Kini nove opcije pre i tokom krize ili sukoba za korišćenje nuklearnog oružja u svrhe prinude, uključujući vojne provokacije protiv američkih saveznika i partnera u regionu“, rekao je on, nagoveštavajući verovatnu strategiju u tom slučaju.
Osvrćući se na rastuću kinesku mornaricu, rekao je da je Peking dodao 17 ratnih brodova svojoj mornarici prošle godine, uključujući četiri krstarice sa navođenim projektilima, tri razarača, pet fregata, dve napadne podmornice i veliki amfibijski jurišni brod. Predvidio je da će mornarica (plan) Narodne oslobodilačke armije, koja trenutno ima 350 „brodova borbenih snaga“, povećati veličinu na 440 do 2030. godine.
Brodovi borbenih snaga su definisani kao nosači aviona, podmornice, amfibijski ratni brodovi, borbeni logistički brodovi i neki pomoćni brodovi. Poređenja radi, prema trenutnim planovima za brodogradnju američke mornarice, broj borbenih brodova bi se povećao sa 292 danas na maksimalnih 367 do 2052. godine.
SAD i dalje imaju daleko više nosača od Kine — 11 u poređenju sa dva kineska u službi i jednim nosačem nove generacije lansiranim prošle godine — ali bi Peking mogao imati pet do 2030. godine. Peking je 2027. odredio kao cilj Narodnooslobodilačkoj armiji (PLA) za isporuku sposobnosti koje su „potrebne da se suprotstavi vojsci SAD u Indo-Pacifiku i projektuje moć širom sveta”.
Kao deo napora da se ispuni ovaj vremenski okvir, PLA je udvostručila proizvodnju stelt lovca pete generacije J-20 „Mighti Dragon“ („Ponoćni zmaj“), sa procenom da do sada ima 150 ovih letelica koje su operativne. Akvilino je takođe otkrio da Kina razvija supersonični sistem bespilotne letelice na mlazni pogon (dron).
Kina je takođe izvela 64 uspešna svemirska lansiranja prošle godine koja su postavila više od 160 satelita u orbitu, proširivši obaveštajne, nadzorne i izviđačke sposobnosti. Ovo u poređenju sa 55 svemirskih lansiranja 2021. godine, rekao je Akvilino.
The Times / Afera / A. Chatten
