Rusija je postala najveći kineski snabdevač naftom pošto je ta zemlja prodavala „crno zlato“ po sniženoj ceni Pekingu usred sankcija zbog rata u Ukrajini
Uvoz ruske nafte porastao je za 55% u odnosu na godinu ranije na rekordan nivo u maju, istisnuvši Saudijsku Arabiju kao najvećeg kineskog dobavljača.
Kina je povećala kupovinu ruske nafte uprkos potražnji smanjenoj ograničenjima kovida i usporavanjem ekonomije.
U februaru su Kina i Rusija izjavile da njihovo prijateljstvo „nema granica“.
Kineske kompanije, uključujući državnog rafinerijskog giganta Sinopec i državnu Zhenhua Oil, povećale su kupovinu ruske nafte poslednjih meseci nakon što su im ponuđeni veliki popusti jer su kupci u Evropi i SAD izbegavali rusku energiju u skladu sa sankcijama zbog njenog rata protiv Ukrajine.
Uvoz u Kinu, koji uključuje zalihe pumpane kroz cevovod Istočni Sibir u Tihom okeanu i isporuke morem, iznosio je skoro 8,42 miliona tona prošlog meseca, prema podacima kineske Generalne carinske uprave.
To je gurnulo Saudijsku Arabiju – nekadašnji najveći kineski izvor sirove nafte – na drugo mesto sa 7,82 miliona tona.
U martu su SAD i Velika Britanija rekle da će zabraniti rusku naftu, dok Evropska unija radi na tome da prekine oslanjanje na ruski gas, dok Zapad pojačava ekonomski odgovor na invaziju Ukrajine.
Sa visokim cenama goriva, nisu samo vozači ti koji sipaju gorivo kada primete dogovor. Niti je samo Kina iskoristila te popuste koje nudi Rusija dok ova druga pokušava da osvoji novi običaj; Indija je takođe povećala kupovinu.
To je, zajedno sa rastućim troškovima sirove nafte, pomoglo Rusiji da zapravo poveća prihode neposredno nakon njene invazije na Ukrajinu.
A na svakih 10 barela ruske nafte koje je Kina obično kupovala pre rata, Velika Britanija i SAD između njih kupovale su jedan. Moskva se možda neće previše mučiti da popuni bar deo jaza, jer te dve nacije traže sada druge dobavljače.
Ali već su ruske zarade od nafte počele da opadaju – a to će se intenzivirati kako druge evropske nacije budu tražile alternativne izvore energije.
Kada je Zapad uveo sankcije na rusku naftu, američki predsednik Džo Bajden je rekao da je taj potez usmeren na „glavnu arteriju ruske ekonomije“.
Izvoz energije je vitalni izvor prihoda za Rusiju, ali će taj potez verovatno uticati i na zapadne potrošače.
Prošle nedelje, u izveštaju Centra za istraživanje energije i čistog vazduha, navodi se da je Rusija zaradila skoro 100 milijardi dolara (82 milijarde funti) prihoda od izvoza fosilnih goriva u prvih 100 dana od invazije zemlje na Ukrajinu, uprkos padu izvoza u maju.
Evropska unija čini 61% ovog uvoza, vrednog približno 59 milijardi dolara.
Rusija više dnevno zaradi na nafti nego što potroši na operaciju u Ukrajini
Sve u svemu, izvoz ruske nafte i gasa opada, a prihod Moskve od prodaje energije takođe je opao sa vrhunca od preko milijardu dolara dnevno u martu.
Ali prihodi su i dalje premašili troškove rata u Ukrajini tokom prvih 100 dana – uz CREA procenu da Rusija troši oko 876 miliona dolara dnevno na invaziju.
Podaci od ponedeljka takođe pokazuju da je Kina prošlog meseca uvezla 260.000 tona iranske sirove nafte, što je njena treća pošiljka iranske nafte od prošlog decembra.
Kina je nastavila da kupuje iransku naftu uprkos američkim sankcijama Teheranu.
BBC / A. Chatten
