Dok je planeta vodila bitku sa korona virusom, svet je zadesila još jedna pandemija – sajber-kriminala. FBI tvrdi da se za vreme borbe sa kovidom 19 ova vrsta kriminala uvećala 300 odsto. Prevedeno u dolare, godišnji gubitak koji nanesu hakeri dostiže 10,5 triliona. Samo nedavni napad sa kojim se suočila Crna Gora ovu zemlju je koštao 10 miliona dolara. A da je i Srbija na mapi sajber-napadača pokazao je slučaj Republičkog geodetskog zavoda iz juna ove godine kada je par dana čitav sistem bio blokiran.
– Svako od nas mora da vodi računa kako se ponaša u sajber-prostoru, jer smo svi ranjivi. Sajber-napadi pogađaju i pojedince, akademske institucije, nevladine organizacije, pa i same države. Više se ne postavlja pitanje da li ćemo biti žrtve, nego kada će se to desiti – upozorava za „Politiku” Nebojša Jokić, izvršni direktor Mreže za sajber-bezbednost, fondacije koja okuplja profesionalce i entuzijaste u oblasti sajber-bezbednosti.
Kako objašnjava naš sagovornik, motivi napadača mogu biti finansijske prirode, ali ne uvek. Neki hakeri imaju za cilj samo da ugroze nečiju reputaciju, a ako je u pitanju sajt institucije na taj način šalju poruku da je država slaba i da oni mogu da je savladaju.
– Sajber-kriminal je najbrže rastući segment kriminala i u toj sferi malicioznih delovanja je najprisutniji, ali tu je i sajber-ratovanje, koje se pojavljuje i kao hibridni i kao pojedinačni oblik ratovanja. Zatim, sajber-terorizam, sajber-špijunaža, koja može biti i u političkom i u ekonomskom aspektu, sajber-aktivizam, gde nije cilj da se nanese šteta nepoznatom pojedincu, nego se targetiraju grupe poput Sajentološke crkve, Kju kluks klana… – dodaje Jokić.
Prognoze nisu ohrabrujuće i kažu da će trend napada da raste i da zemlje moraju da se pripremaju, pre svega da zaštite takozvanu kritičnu infrastrukturu. A to su vodovod, saobraćaj, zdravstveni sistem…
– Recimo, imate određeno koliko tačno hlora dodaju gradski vodovodi, a napadač, ukoliko nije sistem dobro zaštićen, može te vrednosti da promeni i da ugrozi zdravlje ljudi. Srbija je 2018. godine donela Zakon o kritičnoj infrastrukturi, ali još uvek nisu doneta podzakonska akta i izmene u skladu sa novim evropskim zakonima. Radi se na tome i ide se ka poboljšanju nivoa sajber-bezbednosti – objašnjava Jokić i kao otežavajuće okolnosti navodi nedovoljan broj ljudi u odeljenju za suzbijanje visokotehnološkog kriminala, u tužilaštvu, ali i to što Srbija još nema poseban sud za ovu oblast.
A ono što ovu vrstu kriminala čini posebno komplikovanom je to što ne poznaje granice – napadač možete biti u jednoj zemlji, cilj da se nalazi u drugoj, a informaciono-komunikacioni sistem u trećoj… I samo međunarodno pravo u ovoj oblasti je komplikovano i podrazumeva saradnju među državama, i u pogledu razmene informacija, i u samom delovanju.
– Sajber-bezbednost je ogromna oblast. Kada neko hoće da vam naudi preko interneta koristiće svaku moguću slabost, počevši od psihološkog dela, pa će pokušati da iskoristi tehničke slabosti hardvera, slabosti softvera u aplikacijama, u programiranju… Imate čitav spektar napadača koji poznaju određenu oblast i oni će tim putem pokušati da prodru u vaš sistem. Napadači su specijalisti u jednoj ili par oblasti, ali branioci moraju biti specijalisti u svim oblastima. Zato je za dobru odbranu potreban tim – tvrdi Jokić.
Recept za bezbednost običnog građanina na internetu je redovna sajber-higijena, a ona u ovom slučaju glasi: ne prijavljivati se na javne mreže, redovno menjati lozinke, različite šifre koristiti za različite naloge, bekapovati podatke…
„Sajber-heroj” tim sa beogradskog Računarskog fakulteta
Fondacija „Mreža za sajber-bezbednost” proglasila je nedavno pobednike trećeg nacionalnog takmičenja „Sajber-heroj”. Ove godine među više od 100 srednjoškolaca i studenata najbolji u rešavanju izazova poput kako braniti veb-stranicu, kriptografske probleme, detektovati mrežne napade…bio je tim sa Računarskog fakulteta iz Beograda. Drugo mesto osvojila je ekipa u kojoj su bili studenti Elektronskog fakulteta iz Niša, Fakulteta tehničkih nauka sa Kosova i Metohije i učenici iz raščanske „Gimnazije”. Treće mesto pripalo je timu beogradskog Elektrotehničkog fakulteta.
– Smatramo da pitanju odbrane u ovoj oblasti treba da bude posvećena veća pažnja, i to još od malih nogu. Telefon je jedan mali kompjuter uz pomoć koga danas i jako mala deca imaju pristup internetu. Dete mora da zna od početka da sa tim treba oprezno da se postupa i to je odgovornost roditelja, a kasnije učitelja i nastavnika koji moraju biti edukovani. Naš cilj je da podignemo svest na svim nivoima – objašnjava Jokić i dodaje da je sve veće interesovanje među mladima za sajber-bezbednost.
POLITIKA
