Uvek smo za dijalog, za raspravu zasnovanu na argumentima, to smo i pokazali na sednici povodom tragedija koje su zavile našu zemlju u crno, ali za to je potrebno dvoje, a opozicionih poslanika nije bilo ni za kvorum, iako su je oni tražili, kaže Sandra Božić, poslanica Srpske napredne stranke i potpredsednica Skupštine Srbije. Ističe da su opoziciji i ovako strašni događaji, koji su potresli sve, poslužili za propagandu.
Trebalo je da sednica povodom zločina u OŠ „Vladislav Ribnikar” i selima Dubona i Malo Orašje pomogne sagledavanju nastale situacije i pronalaženju rešenja koja bi sprečila da se tako nešto ponovi, ali, utisak je, dugotrajna rasprava povećala je tenzije, zašto?
Kao odgovorni ljudi, svesni smo važnosti vođenja dijaloga u Narodnoj skupštini, a posebno onog koji se vodio u prethodnom periodu povodom dva stravična masakra koja su Srbiju zavila u crno. To se zove politička zrelost i smatram da je to odlika svake odgovorne vlasti, što je Srpska napredna stranka primerom i pokazala. Međutim, za raspravu zasnovanu na argumentima potrebno je dvoje. S druge strane političke scene nalaze se ljudi čiju politiku određuju i uređuju društvene mreže, objave i komentari na „Tviteru”. Takvo neozbiljno ponašanje smatram izrazom političkog diletantizma opozicije čija se politika ne zasniva na predlaganju rešenja. Podsetiću da od početka sednice opozicionih poslanika nije bilo ni za kvorum, a oni su je sazvali. Dakle, nisu bili prisutni u sali i pokazali su potpunu nebrigu za temu rasprave. Sve im je samo propaganda. Naš narod zato kaže: „Ne trkaj se sa konjima i ne svađaj se sa budalama. Niti možeš konja pobediti, niti budalu ubediti.”
Radilo se ne samo na ivici incidenta već i uz incidente, opozicionari optužuju vlast da je svojim ponašanjem tome doprinela…
Dovoljno je da se osvrnemo na događaje u prethodnom periodu da bismo mogli da nađemo odgovor na te optužbe. Prisetite se scene u kojoj grupa narodnih poslanika iz opozicije ustaje iz svojih klupa u želji da se fizički obračuna s predsednikom republike na sednici posvećenoj situaciji na Kosovu i Metohiji. Sigurna sam da nikada niko iz SNS-a ne bi postupio na takav način, i to je glavna razlika između nas. Izazivanje incidenata se dešava tokom svakog zasedanja, poslanici iz redova opozicije od sednice prave besplatnu političku promociju potpomognutu medijima iz Luksemburga koji sebe nazivaju „nezavisnim”. Očigledno je da je ovakvim orkestriranim nastupom, uz hiperprodukciju laži koje se plasiraju, cilj da se javni prostor zatruje u nadi da se rezultati SNS-a ne vide i ne čuju. Oni na rezultate i uspehe nemaju argument, a verujem da bi se rado pozivali na uspešne projekte, da su ih imali za vreme kada su činili vlast u Srbiji…
Uvek vlast, zato što je vlast, ima najveću odgovornost za atmosferu u parlamentu, možete li da učinite nešto da se ne funkcioniše stalno na ivici incidenta?
Nikada nismo bežali od odgovornosti i to je razlog zbog kojeg građani na izborima daju poverenje politici SNS-a. Međutim, sa stanovišta opozicije, vlast je kriva i kad pada kiša ili sija sunce. Trudimo se da na ponašanje vrlo agresivnih pojedinaca iz opozicije odgovorimo na najpristojniji način uz argumente. Nažalost, pojedinci iz tih redova se očigledno ponašaju prema agendi koju imaju, zaboravljajući da se do poverenja građana dolazi rezultatima i isključivo putem izbora, a ne ulice.
Opozicionari zameraju što samo oni dobijaju kazne, a iako i na drugoj strani ima onih koji ih zaslužuju, nijednu kaznu nisu dobili…
Lično se ne sećam situacije da je neko od poslanika vlasti na sednicu skupštine pokušao da uđe u salu sa suzavcem ili da drži cigaretu u ustima tokom zasedanja, a još manje da pravi galamu pištaljkama, pušta muziku ili fizički nasrće na druge poslanike i predstavnike vlade. Verujem da takvo ponašanje niko iz vladajuće koalicije ne podržava i da ćemo istrajati u tome da dostojanstveno obavljamo dužnost koje su nam poverili građani, a u najboljem interesu svih.
Činjenica je da se za kaznama retko poseže i da svi i sa jedne i sa druge strane mogu da govore šta hoće, uz mnogo uvreda, tako se praktično stvara anarhija u parlamentu, zašto se to dozvoljava?
Svako od nas bira na koji način će preneti poruku građanima, delovanje pojedinih poslanika, posebno Aleksandra Jovanovića Ćute, ukazuje da je težnja za senzacijama i provokacijama u srži politike opozicije. Takođe, predstavnicima SNS-a često se spočitava nedostatak tolerancije, međutim, predsedavajući omogućavaju svima da iznesu svoje mišljenje, ali to nikako ne treba da prelazi granice pristojnosti, što svakako zaslužuje korišćenje mera. Nekada ih prosto nemate dovoljno za sve ono što pojedini poslanici rade u želji da isprovociraju nasilje.
Vi ste, što ste i sami na sednici pokazali, na meti zaista monstruoznih uvreda, ali ni vi ne ostajete dužni, zašto ne odgovorite argumentima, bez teških reči?
Kao i svaka majka, teško ostajem ravnodušna na situacije kada bilo koje dete postane legitimna meta političkih obračuna. Lično sam bila meta takvih napada više puta i zaista se trudim da kontrolišem emocije. Zato se, kao i svi odgovorni poslanici, zalažem za civilizovanu i argumentovanu raspravu. Mi kao javne ličnosti moramo da trpimo pritisak javnosti, ali smatram da u govorima opozicionih poslanika nema mesta za imena dece političkih protivnika. Posebno me brine to što se preko društvenih mreža plasira diskurs koji odobrava i podstiče na fizičko razračunavanje s predstavnicima vlasti uz najjezivije pretnje. Najbolji argument tome jesu rezultati koje Srbija beleži.Antrfile
Kako gledate na sankcije američke administracije Aleksandru Vulinu, čiju su smenu tražili opozicionari tokom sednice?
Mnogi političari sa ovih prostora imali su priliku da osete oprobani recept sankcija, čiji opori ukus zaudara na prvoklasno licemerje i pokušaj destabilizacije vlasti u mnogim zemljama. Ovaj slučaj se ne razlikuje mnogo od drugih, pa je jasno da priča o organizovanom kriminalu predstavlja samo paravan iza kojeg se nalazi želja da se iz inostranstva kadrira u Srbiji. Svedoci smo i činjenice da je bilo kakav odnos prema Rusiji postao jeres, te je Vulinova najveća „krivica” njegov odnos prema Rusiji. Ova odluka predstavlja još jedan u nizu pritisaka na Srbiju u vođenju njene samostalne spoljne i bezbednosne politike.
Politika.rs
Foto: A. Vasiljević