Piše: Vladimir Prebiračević
Nakon izvršenog izraelskog vazdušnog udara i uništavanja iranskog konzulata gde su poginuli visoki oficiri i diplomate Irana tenzije na Bliskom istoku su dostigle maksimum.
Svaki dan se licitira sa momentom iranskog odgovora na ovaj napad i na direktno kršenje svih međunarodnih normi i konvencija jer je sa namerom uništeno diplomatsko predstavništvo jedne zemlje.
Videli smo već na mnogo primera unazad tri decenije kako se malo po malo krše konvencije i međunarodne prihvaćene norme i to sada više nisu nikakvi presedani nego pravilo ponašanja velikih sila koje smatraju da to što su sila ne podleže nikakvoj sankciji ili osudi ili kontroli. Čak i ako podleže nekoj imaginarnoj sankciji ili osudi nema ko ni da ih sankcioniše ni da ih osudi.
Takav primer nije samo ovaj slučaj napada na konzularno predstavništvo Irana nego i niz drugih aktivnosti kao što su pokušaji institucionalnog podmetanja genocida srpskom narodu danas, kao što je i agresija na SR Jugoslaviju bila flagrantno kršenje svih međunarodnih normi. Ta agresija i zločin protiv srpskog naroda je bila ustvari jedan veliki test za svetsku zajednicu koji je pokazao da onaj ko je najjači ne podleže nikakvim normama i kaznama i da može da se ponaša kako mu odgovara u svakom pojedinačnom slučaju.
Iz tog zločinačkog testa i primera koji je sadržao niz aktivnosti čak je sadržao i bombardovanje kineske ambasade što danas nikome više nije čudno kada se dogodi a posebno kada je to tamo negde daleko na Bliskom istoku pa još i u zemlji koja je u zapadnoj javnosti predstavljena na najgori mogući načina kao što i Ruse svih godina hladnog rata pa i do dana današnjeg predstavljaju kao zlikovce svuda i uvek, kao što Severnu Кoreju predstavljaju kao ludake koji hoće na nuklearnom raketom unište ceo svet iako ne postoje nikakve indicije ni približno takvog razvoja događaja kao što i nas Srbe predstaviše svojom zločinačkom propagandom za genocidne iako nigde nema ni jedne naznake bilo čega sličnog a upravo je obrnuto jer smo mi Srbi genocid osetili na svovoj koži u celom 20. veku pa i u 21.veku a na Кosmetu se sprovodi genocid dan danas uz asistenciju svih tih velikih i bitnih zemalja udruženih pod NATO zločinačku kapu.
Istinu oni to jako dobro znaju ali im se može da rade šta hoće jer su sila a naša izreka kaže „Sila boga ne moli“.
U Rusiji više ne mogu da rade šta hoće i to se vidi nervozom koju pokazuju jer gube rat koji vode protiv Rusije putem svog proksija u vidu Ukrajine koji će biti i najveće žrtve ovog sukoba u nizu sukoba koji nam slede. Organizacija terorističkih napada u Rusiji je samo jedan od pokazatelja očaja u kojem se nalaze a rat koji nam kuca na vrata na Bliskom istoku može biti još jedan dodatak opštem haosu u koji se gura ceo svet namerno. Rusija je bila dovoljno strpljiva i kada je procenila da više nema šta da se čeka krenula je u aktivnu odbranu svoje države i svog postojanja na svim frontovima, ne samo na vojnom planu nego i u obrazovanju, zakonodavstvu, poljopriveredi, infrastrukturi ali i međunarodnoj politici. Da li će Iran kao velika zemlja još biti strpljiv ili je i njihovom strpljenju kraj videćemo u danima koji su pred nama.
Mi kao mala zemlja moramo da imamo stpljenje ali i ono nije večno jer svi naši neprijatelji rade aktivno na razgradnji naše države i našeg naroda i aktivna odbrana bar na nekom frontu je jako bitna. Možda ne možemo trenutno da se vojno branimo ali odbranimo i vratimo obrazovanje i vaspitanje u srpske ruke kao i zakonodavstvo stavimo u funkciju srpskih interesa u svim sferama.
(Direkor Srpsko-ruskog centra Majak i
potpredsednik Srpske narodne partije)
